Ja sam duh Fride Kahlo

22. juna 2017.

„Kad mi prođe frka kidnapovat ću te u Južnu Ameriku!“

„U Mehiko?“

„Si, u Mehiko!“

Prepun inbox poruka, uzdaha, čežnje, maštanja, iščekivanja je sve što je ostalo poslije ljubavi.

Momo Kapor i Arsen Dedić su napisali šta ostaje poslije ljubavi. Mi nemamo ništa od toga. Ništa nama nije ostalo. Mi smo prije stvaranja uspomena pokvarili sve. Izgubili se u ponosu i predrasudama. Odustali od bijega u Južnu Ameriku, u Mehiko.  Nikada nisi pod prstima osjetio tkaninu haljine za koju si rekao da je  najljepša u državi. Nije bilo ni tvojih pauza na poslu koje smo provodili ležeći u parku gdje si mi čitao turske pjesnike a ja se igrala sa tvojom bradom. Nisu se desili ni oni doručci koji mirišu na kolač sa narandžama. Nismo se grlili na ulici i bili predmet ogovaranja.

luna-h-blacksheep.rs.jpg1

Vjetar onaj dan nije odnio moj šešir. Ni svađe nije bilo, nijedne. Ja nemam čak ni mačku zbog koje si bio mrzovoljan. I ne znam da pravim sataraš koji ti voliš. Ni zime u Rusiji nisu poput onih o kojima sam ti pričala. Zaboga, zar misliš da se tamo još neko vozi saonicama! I prezirem pomisao na šator od tila u Africi, jer znaš li koliko se ja bojim ujeda komaraca, dobro znaš da sam alergična. Ne vjerujem ni da si onaj dan vraćajući se sa posla ušao u pogrešan brod zbog mene. Ni ptice ne hranim više, gađam ih kamenjem i tjeram od sebe. I mrzim pjegice na svom licu samo zbog tvog uzvika „Živjele pjegice!“. I ne postoji kristalna šuma ni bijeli vukovi.Nikada nije pala meteorska kiša koju smo čekali ležeći na krovu. Niti si svojim dugim prstima crtao Volans na mojim leđima.  Nikada ništa od toga nije bilo stvarno. Jer nikada, nikada nismo bili u vozu za Vladivostok. I proklinjem tango i Argentinu i tvoja bosa nespretna ružna stopala.

Mi nikada nismo bili ljubav. Mi smo bili ono što smo i sada, dvije kukavice koje se kriju, svako sa druge strane ekrana ispunjenog rečenicama. Mi smo ono dvoje što su pobjegli u maštu znajući da tamo ne možemo ostati. To sam znala i onog dana kada si osluškivao kako ti pramenovi moje kose pričaju mirisima o pustolovinama od safarija u Zanzibaru preko parobroda na Nilu i sve do Siberian exspresa. I pozvao si me na kišu taj dan.

Jedino što je ostalo poslije nas jeste prepun inbox mašte i stvarna svađa u kojoj smo se kukavički posvađali i pobjegli u stvarnost. A možda ni to u mašti nisam bila ja. Uvijek mogu da slažem i kažem, i tebi i onima kojima ću pričati o nama, da ništa od toga nisam učinila ja već duh u meni.

„Ja sam duh Fride Kahlo!“

„I šta kaže duh Fride Kahlo?“

 

„Kaže da je ljubav sranje baš kao i ono što ostane poslije nje.“

Autorka: Luna H.

Fotografija: tumblr.com