Sve što sam
volela kod tebe,
bih dala nekoj drugoj da voli.
Ja sam se umorila.
Više nije važno,
da li smo isti.
I da li još osećamo,
ono što ne razumemo.
Ne obaziremo se na želje.
Ne osećamo,
da li nam butine drhte,
kada se vidimo.
Ni da li se,
sve u telu slobodne
hemijske supstance,
razliju po mozgu,
i zamute razum.
Dok govorimo jedno drugome.
Ne drhte nam ruke
i pluća,
da se pripoje.
Ne tresu se kolena,
i gležnjevi,
pod teretom naboja emocija.
Ne srećemo se.
Onako slučajno.
Ni ne viđamo se.
Isplanirano danima unapred,
markirano u rokovniku,
najintezivnijom bojom.
Ne čujemo.
Ne dodirujemo.
Ni ne sanjamo se više.