Izneverili smo te, Sergio

31. marta 2017.

Već trideset godina
pretvaramo cveće u pepeo.
Posle smrti najvećeg mrava
pobila se njegova marva
rasparčali su lažnu humku
bratstva i jedinstva u mravinjake.
U vremenu leta na Mars
ipak verujemo u horoskop
mentalna higijena
nikada nije bila zapuštenija
dok poslednji let boinga
završava u svetskom trgovinskom centru.

Izneverili smo te, Sergio
bio si u pravu
oni koji došli su za tobom
zaista sklapaju prijateljstva
preko kućnog kompjutera
a nikada nisu bili dalji
i više strani jedni drugima.
Slušaju poj metalnih ptica
poj metkova, zvižduk bombi.
Postavljamo isto pitanje:
nećemo valjda biti mi
ta nesrećna generacija
nad kojom će se izvršiti
velika poslednja racija?

Izneverili smo te, Sergio
odustali smo od atomske
neutronske i hidrogenske bombe
ali nismo našli lek
već smo napravili nuklearnu bombu.
Pakleni vozači su avionski nosači
koji čekaju znak po zalivima.
Mutna reka spira krv sa ruku
i nosi je do okeana
do pomoraca, olujnih mornara
iznad čijih brodova lete crni galebovi
ali nije san, već java.

Izneverili smo te, Sergio
bio si u pravu
ipak je usledio infarkt
zaboravljen je miris cveća
zaboravljene su dobre knjige
a roditelji preneli na decu mržnju.
Jučerašnje sutra traje traje traje
dok bogovima nabijaju rogove
i u njihovo ime dižu se u vazduh.
Za ljubav treba imat’ dušu
ali ovde je nema
kinematografi naših detinjstava
rade na porno filmovima
kvalitetnih visokih rezolucija
da se njeno telo što bolje vidi.

Već trideset godina si besmrtan
Sergio
nadam se da ovo ne možeš da vidiš.
Ja, kao i ti nekad
bez sreće pevam o ljudima
lud od vina
tražeći devojku br. 8
za razgledanje vrta
i put do obala Goe
nadajući se da ispod pepela
na proplanku ipak čeka cvet.

Autor: Stefan Stanojević

Fotografija: tumblr.com

stefan-stanojevic-blacksheep.rs