11 sep Istruliti

Praznina suva dušama vlada,
karnevalski bedno životare,
lažljivu sreću grizu gorkom neistinom
obožavajući sujetu slatku,
dok karakteri karavanima hitaju paklu.

Kandžama svojim vuku
čeljusti krvave,
prtljag za laži nove,
utvare hodaju, a trule,
zlo za istinu uporno prodaju.

Dimom truleži bolestan je vazduh,
dani siromašni duhom gole bede.
Jedina sloboda je istruliti do pepela
u ehu vremena novog.

Mrzeti takve dane je zlo smatrati grehom.
Spas je u crnoj tmini guste, olovne magle.
Želja kao poručena za mir truljenja
dok iznad samo trava i drveće iskreno šume,
a jezive se maske tiho smejulje,
ne znajući koliko su i same trule.

Oprostiću sve osim laži.
Volim prošlost, jedina ne truli,
svesno zaboravljam krvave poglede,
besne misli što izviru iz živih pukotina
karaktera zaraženih besmislom.

Život je samo valjanje u bledim uspomenama prošlosti.

Radosno se pretvaram u prah,
srećan što na vazduhu to ne činim.

Autor: Vladimir Vučković

Fotografije: favim.com