28 nov Igor Horozović ROGI: „Ovde gde smo dobro je! Ovaj momenat je sve!ˮ

Igor Horozović ROGI je mladi muzičar iz Beograda. Kaže za sebe da „voli da prepozna dobru kompoziciju i da svoj momentalni doprinos. Čuje muziku u svemu. Svira više instrumenata i svoju muziku snima, aranžira i producira sam. Smatra da oprema nije najbitnija komponenta u stvaranju. Svoju muziku slaže u slojevima od kojih svaki ima svoju svrhu. Neprestano uči i istražuje nove mogućnosti i kombinacije ritma, harmonije i boje. Vrednuje ljudski kontakt kao jedan od najvažnijih aspekata u muzici.”

„Muzika koja opuštaˮ…
Više ljudi mi je reklo da ih moja muzika opušta, što meni svakako imponuje, jer i sam volim udoban muzički ambijent. Kad smo smireni i opušteni, bolje se osećamo i racionalnije odluke donosimo, stoga, ako tome moja muzika doprinosi, ja sam više nego zadovoljan.

„Traljavi jazz popˮ…
Od momenta kad sam otkrio jazz strukture na gitari u različitoj muzici, više nisam toliko posezao za bazičnim akordima i progresijama koje inače čujemo u pop muzici. Počeo sam sve češće da slušam jazz, istražujem klasike i pop muziku koja u sebi sadrži te elemente, te sam krenuo to da inkorporiram u svoje stvaralaštvo. A kako nemam formalno obrazovanje ni klasične niti jazz teorije, krajnji rezultat je, gledano iz konvencijalne perspektive, traljav.

Video i muzika…
Glavna ideja spota „Idemo” je evociranje neke pop kulture kojoj sam bio izložen u ranom detinjstvu. Pored stanja u kojem je naše društvo bilo tih devedesetih godina, meni su muzika, spotovi pa čak i filmovi ostali u lepom sećanju. Stoga, da bi se u potpunosti zaokružio taj sentiment, korišćena je i kamera iz tog vremena. Album je sniman na skromnoj opremi, analogno tome sam odlučio da spotovi odraze taj ambijent, a uzgred mi je bilo mnogo lakše da to uradim sam nego da nekome predstavljam ideju.

Prvi akordi…
Za gitaru sam se zainteresovao u osnovnoj školi, delom zbog toga što je moj najbolji drug već uveliko svirao. Išao sam nekoliko meseci na privatne časove ali mi nije odgovarao pristup učenja klasične gitare, pa sam uz druga naučio osnove sviranja roka, bluza i fanka, i onog najbitnijeg, sviranja sa drugima. Posle toga su mi se interesovanja prirodno proširila i na ostale instrumente i aspekte muzike, kao što je aranžiranje, pa i produkcija.

Prva autorska pesma…
Ne sećam se tačno koja je to pesma bila, ali su mi ti rani radovi svakako bili u formi singer-songwriter-a. Više godina sam to držao za sebe, i nakon više različitih muzičkih projekata odlučio sam se da napravim bend Late For Coffee, koji je težio ovom, danas izgleda baš popularnom žanru, amerikana. Za sve to vreme sam objavio 3 EP-a – jedan akustično-ambijentalan (Causal, 2013); jedan elektronski, eksperimentalan (Casual, 2014) i jedan skup demoa na čiji sam se oblik navikao godinama, da nije bilo svrhe da menjam (Démodé, 2016).

Ideja koja prati album „U međuvremenu“…
Fraza “u međuvremenu” za mene ima više značenja. Jedno je to kao vremenska, pa čak i prostorna odrednica, ali je svakako i neki vid skraćenice za sadašnji trenutak, odnosno, vreme između prošlosti i budućnosti. To je nešto čemu ceo album donekle teži, važnosti sadašnjeg trenutka – kao što naslov i refren pesme glasi – ovaj momenat je sve.

„Opet tražim teˮ…
Ta pesma je po svemu sudeći ljubavna, a akcenat je na neodlučnosti one druge strane. Zanimljivo je što konačna verzija pesme nije nimalo promenjena od originalne demo verzije, osim što su ponovo snimljeni neki instrumenti. Očuvana je početna struktura i to mi se mnogo sviđa.

„Pravi putˮ…
Gitarski orijentisana pesma, jedna od prvih napisanih na albumu. Sadrži naznake komentara trenutnih događaja u društvu – što smatram neophodnim u pop muzici jer je ona kao takva, u određenom fokusu javnosti. Ali pored toga, i ovaj singl insinuira motiv sadašnjosti, prisutnosti. Dok se pitaš da l’ je pravi put, “ovaj trenutak više nije tu”. Dakle, važno je adresirati određene problem, ali i dati moguća rešenja.

Svirke, koncerti…
Prva promotivna svirka je zakazana za 11. decembar, u klubu Elektropionir u Beogradu, a nakon toga u Novom Sadu, 16. decembra u klubu Dom b-612. U postavi mi se pridružuju divni, talentovani ljudi, dugogodišnji a i novi prijatelji – Filip Obradović na bass gitari; Nikola Pujaz na bubnjevima; Luna Škopelja na klavijaturama i Grigorije Pećanac na solo gitari. Mnogo volim kontakt s ljudima kroz muziku i pozivam sve da dođu da plešu, igraju, da pevaju i da se druže!

Ja sam crna ovca, jer…
Ja sam crna ovca, jer uvek radim ono što niko nikad ne bi.

Razgovarala: Sanja Janković
Fotografije: Jelena Radovanović