21 mar Hladno pivo

Trošim dane uzaludno i čini mi se kao da ne postoji način da to promenim. Nemam vremena, nemam novca. Zaglavljena sam sa poslom koji ne volim. Nemam drugi izbor, nemam čemu da se nadam. Izgubila sam na težini. Imam osećaj kao da ću poludeti. Znam da ne treba da gubim nadu ali sada mi sve izgleda tako beznadežno.

I mislim: šta ja to radim? Kada je bio poslednji put kada sam uradila nešto drugačije, kada sam otišla na neko novo mesto? Bilo je davno. Počinjem da sumnjam u sebe. Možda nisam dovoljno dobra? Možda jednostavno nemam sreće? Možda i jedno i drugo? Možda ljudi ne mogu imati sve – dobru vezu i dobar posao? Nekada sam odbacivala tu misao, misleći optimistično da mogu sve samo ako to želim. Ali sada je drugačije.

Šta treba da uradim? Šta? Ne verujem u boga pa od koga da očekujem pomoć? Od sudbine? Ali ne, ja ne verujem ni u sudbinu, verujem da sami stvaramo život kakav želimo. Ali kada učiniš sve što je u tvojoj moći a stvari se i dalje ne menjaju, šta onda? Zar to onda nije sudbina?

Život nije fer. To je istina, o tome se ovde radi. Znam da je to tako, to je činjenica ali ja i dalje to odbacujem. Verujem u pravdu, u dobro koje pobeđuje zlo, u to da se dobro dobrim uvek vraća a isto tako i loše. Ali to nije istina, svet ne funkcioniše tako.

Završila sam fakultet sa nadom da će mi to obezbediti bolji život a ovo sada radim – razmeravam hranu za pse na kilo, prodajem koncetrate i piliće, vučem džakove. Nije mi fakultet trebao za to. I šta da radim? Govorila sam sebi: početnik si, nemaš iskustva, budi strpljiva, naići će bolji posao. A onda pogledam oko sebe i shvatim da sam ja jedina koja je ovako završila. Jednostavno nisam znala ljude koje je trebalo da znam.

Da li sam ja to gubitnik? Uvek sam bila drugačija od drugih, izdvajala se. Mada sam uvek imala prijatelje uz sebe ipak sam nekako bila čudnjikava. Možda je to nešto što ne možeš da promeniš? A ja sam toliko htela drugima da pokažem da vredim više. Možda je u tome problem? Nije bitno šta drugi misle o tebi. Ili jeste? Ipak tvoje napredovanje u životu zavisi od mišljenja drugih ljudi o tvom radu i tebi kao osobi.

Ne znam. Sve mi u isto vreme izgleda i kao istina i kao laž. Zašto stvari meni ne idu lako kao drugima? Zašto? Zašto? Zašto? Htela sam da udarim pesnicom u zid pre neki dan kada sam postavljala sebi to pitanje, besna i nemoćna. Zašto?

Čudno je otkrivati svoje muke na listu papira dok si okružen vrećama stočne hrane, sa mirisom dimetoata od koga ti se vrti u glavi. Romantičar međ’ koncentratima o svojim životnim jadima. Ovo mi je čak izmamilo osmeh. Možda ipak nije sve tako sivo ako znam da se nasmejem u ovakvom trenutku? A sad sam se setila i Hladnog piva.

Autorka: V. A.

Fotografija: weheartit.com