01 dec HLADAN TUŠ

Mamurno nedeljno jutro

vraćanje filma unazad

“kako li sam dospeo kući“

dok su oko mene razbacane stvari.

Toplo i sparno vreme,

smrad alkohola koji isparava iz mene.

Vaskrsni čoveče!

Nekako stanem na noge, saberem se.

Iscedim flašu kisele u svoje grlo gore od sahare.

Otkoračam nekako do kupatila,

hladan tuš, dovoljno da se smrzneš.

Naslonjene glave na zid,

dok iz tuša vrišti hladna voda.

Vrišti toliko glasno da sve gluposti koje sam pijan napravio

efikasno spere.

Samo uvek ostaje taj smrad alkohola,

poput krpelja.

Nasapunjaš svaki deo tela,

ali nešto tu i dalje smrdi.

Eh, onda stanem, razmislim,

zalivaš dušu svaki dan…

Zašto misliš da će je hladan tuš tek tako oprati?

(prošaputa mi glas u glavi)

Naravno da neće,

odričem se polako tuša,

bacam se na krevet i zalutam u mislima…

Brzo proleti dan, pa opet pucam na isto.

“Šankeru, jedno točeno, crveno!“

Zalivanje duše krvavim pivom.

Koga je briga što je danas nedelja.

Alkohol je uvek dobrodošao u očajnog čoveka,

nama je to beg iz cele ove sjebane realnosti.  

Autor: Saša Stankov

Fotografija: favim.com