04 mar Heraldička manufaktura

Nikako ne bih mogao da prizovem sećanje na hronološki redosled izranjanja svih znakova koje pravimo rukama, u zadnjih dvadesetak godina. Samim tim, nisam u poziciji da govorim o evoluciji ili čak devalvaciji vrednosti, koje se njima predstavljaju. Ali svakako će sabiranje svih tih heraldičkih pantomima moći da prikaže kostobolje našeg vremena.

Elem. Kao klinac sećam se da sam jako voleo da salutiram, igrajući se vojnika, pesnicom na desnoj slepoočnici. Nisam znao šta to znači, ali su „Otpisani“ to radili. Nakon toga sam postao opčinjen, skoro magičnom aurom, troprstog pozdrava. Našeg SrBskog. Iako verujem da mnogi taj pozdrav i dalje nekako vezuju sa kataklizmičnim simptomima bolesti devedesetih, ali ja se sećam da je on bio znak pobede mojih idola, sportista. Dok su neki tamo gradili svoje rodoljublje na minobacačima i propagandi, ja sam to radio gledajući Đorđevića, Bodirogu, Divca, braću Grbić, Kviska, Škrbića, Topića, Jugovića, i ostale. Dok smo svi gubili, oni su pobeđivali.

Slično ludilo se dešavalo i kod naših komšija, pa i susjeda. Kao nosioci sličnih haplotipova, nosimo i iste gene za momentalno paljenje i postizanje radne temperature, pri pomenu neke loše konotacije na naš / njihov narod. „Balkan, bure baruta!“

Naravno, kao večiti ispravljači vazda krive, mutne Drine, našli su se neki da kažu kako je to znak našeg raslojavanja i razjedinjenja. Da treba ta tri prsta skupiti. Tako su mnogi krenuli da slave sebe kao velike vernike, slaveći pravoslavlje. Eto još jednog paradoksa, mi smo pravoslavci, a meni se čini  da baš sve krivo radimo, bar mi novoverci, odskorašnji, oslobođeni bukagija komunizma! Sada će oni da isprave nas loše Srbe, jer mi smo toliko loši da i ne znamo da su Dušanova ocila u originalu bila okrenuta unutra. Jer oni su VelikoSrbi! „To su neki čobani, budale!“

Pored ovih nacionalističko – klero – steroidnih, javio se jedan meni jako drag, sroz naopak, u poređenju sa gorepomenutim. Stisnuta pesnica sa podignutim kažiprstom i malićem (Gruban Malić). Rock ’n’ Roll, bejbe! To je kraća verzija, ima i ona sa spojenim pesnicama i podignutim malićima. Bunt, stav, gruvanje! Nezamenljiv pozdrav, koji, doduše, s vremena na vreme bude uzet kao taoc od strane raznoraznih komercijalnih nikogovića, ali ne mari, neuništiv je! U okviru ovih muzičkih ima i onih reperskih, zapadna i istočna obala stajL!

U poslednje vreme je jako popularan onaj znak za mir, to jest pobedu. Viktorija! Čest je na samoportretima, ali nekako čudno praćen pleženjem, sa jezikom uperenim ka uglu između kažiprsta i srednjeg. Na bih da budem prostak, ali to smo mi kao deca koristili u šali za ruganje, pozivajući gledaoce na konilingus, isprva ne znajući, a kasnije sa namerom.

I tako sam jednog dana shvatio da sam bez manualne heraldike, prepušten da budem odbačen. Ako je tako, rešio sam da sam nešto stvorim. Kako nemam tu motoriku, što se da videti na lošim primerima senki koje se prave rukama, na svetlosti sveće, najčešće upaljene za vreme restrikcija struje, na kojima ptice, neodređene vrste, deluju kao da imaju neki hromozomski poremećaj, a zečevi da su preživeli nuklearnu katastrofu, odlučio sam se da kopiram. Naravno ako se uzme još i limit kombinatorike prstiju, i to samo jedne ruke, odluka je bila definitivna, kradem.

Tako sam se odlučio za Spokov pozdrav. Tako je nenametljiv i kul. Njegov narod je prosvećen i inteligentan, pa im je i pozdrav takav. Ali da ne bih baš skroz kopirao, učinio sam jednu malu dopunu, tj. varijaciju na temu. Time saopštavam svoj stav, iskren, dobronameran i sa diskretnim pozivom na osvrtanje ka knjizi, po mom mišljenju, najuzvišenijem obliku življenja. (Ovde moram da napomenem da se nisam ja prvi ovoga setio, tako da ne polažem pravo na autorstvo, ali mi je pao na pamet, a kasnije sam se informisao da već postoji!)

Pa tako, sa vulkanskim pozdravom kažem: „Live Long and Prosper Merimee!“

Autor: Andrija Jocić

Izvor fotografija: mixestees.com, vreme.com, 8tracks.com.