GRANADA – LORKA, ALAMBRA I NARGILE

2. marta 2016.

Kada kreneš na put ka gradu u kome se nalazi najposećenija turistička atrakcija Španije, zemlje koja je pak jedna od najposećenijih na svetu, onda znaš da si pravi turista. Držiš svoj fotoaparat kao najveće blago koje si ikada posedovao i čekaš da se otvore vrata autobusa kako bi istrčao i čekirao se na facebook-u da si bio u Granadi. Ali… sve dok ne pređeš most preko reke Henil. Čim tvoje stopalo dodirne užareni asfalt u Calle Acera del Darro, znaš da se u ovom gradu nećeš osećati kao stranac. Jedno „Hola”, osmeh i zrno nara za dobrodošlicu.

Dok obilaziš Andaluziju, prosto zaboraviš da ti je potreban san. Umesto jutarnje kafe, ispijaš novi grad, novu kulturu, nove običaje.

Seli smo na Plaza Bib-Rambla kako bismo doručkovali. Trg cveća je kroz vekove menjao svoju ulogu, od pijace za razmenu dobara, preko koride do modernog mesta za okupljanje mladih. Pun je paganskih motiva, a u uglovima se nalaze bandere iz XIX veka koje su postavljene po nalagu kralja Fernanda od Aragona. Golubovi lete oko Neptunove fontane, dok se vetar šuška kroz lišće lipe. Potpuno opuštanje. Tost i kafa sa mlekom za mene, dok je Mačkonja ostao veran svojoj paroli da doručak treba biti najobilniji obrok. Nisam mu rekla da je Granada grad besplatnih tapasa. Nisam ni sama bila sigurna dok se nisam uverila – pire krompir sa viršlicama. Dupli obrok bukvalno! Punih stomaka krenuli smo kroz uličice stare Medine. Cela Andaluzija je dugo bila pod vladavinom Mavara, ali su se u Granadi najduže zadržali, čak 800 godina. Kao da sam u nekoj vremenskoj kapsuli, sa jedne strane Mavari, čaj i nargile, a sa druge katolički kraljevi Fernando i Izabela sa Kolumbom, kao tvorci modernog sveta.

Izlazimo na renesansnu katedralu, mesto u kome je sahranjen kraljevski par koji je poslao Kolumba u Indiju, ni ne sanjajući da će ta pomorska ekspedicija otkriti novi kontinent, današnju najdominantnijui svetsku silu. Prvi kontrast – katedrala usred arapske četvrti! Iako i dalje služi kao sakralni objekat, ulaz se plaća 4 evra. Simbolično za turiste koji znaju bar nešto o istoriji i značaju „Reyes Catolicos” (tituli koju im je dao papa Aleksandar VI) i rekonkviste, pokreta za proterivanje Mavara sa teritorije Španije. Padom upravo Granade 1492.godine postavljeni su temelji savremenoj kraljevini Španiji. I dok smo se motali okolo proučavajući suvenire u radnjici sa skulpturom bika ispred ulaza, zaustavila me je gatara. Dok sam i shvatila šta zapravo želi, uhvatila me je za ruku i počela da priča. „Ti si nasmejana, pozitivna i nervozna osoba”, reče ona, “uskoro ćeš imati dvoje dece sa zgodnim momkom u crvenoj majici”. Mačkonja je već zašao u gužvu, ali njen oštri pogled ga je pronašao. Još nešto je rekla, ali moj španski još uvek nije na zavidnom nivou. Svakako sam joj dala 1 evro, a ona mi poželela puno zdravlja i sreće. Jedan evro sam potrošila i na magnet, koji mi nije prorekao sudbinu. Bila ona tajna ili ne…

Zašli smo iza katedrale, a miris čaja nas je opio. U drvenim korpicama nalaze se brojni ukusi, od mandarine do kanabisa. Ljudi se skupljaju i biraju najpre pogledom, a zatim i mirisom. Kao antiobožavalac čaja, samo sam ga fotigrafisala i nastavila put do vidikovca San Nicolas, odakle se pruža zapanjujuć pogled na Alambru. Ulice koje vode ka vrhu podsećaju na Gardoš, a koliko je teško popeti se znaju moje nove sandale iz Barselone. Kaldrma, kao očarana njima, lomila ih je u duhu flamenka. Još kada treba da se pomerim na nešto što se jedva može nazvati ivičnjakom, kako bi pored mene protutnjao gradski prevoz, jedva da ih zadržim na stopalima.

Oblaci su se nadvili nad Granadom, a Alambra je izgledala još otmenije. Crvena tvrđava na crvenom brdu. Poslednje uporište Mavara i dinastije Nasrid. Mavari su se povukli pred rekonkvistom, ali su ostavili svoj trag u ukusima nargila i mirisu čajeva, u dućanima centralnih ulica, na brdu al-Sabika.

Vraćamo se do Trga Izabele Katoličke i tu čekamo mini-bus do kapija Alambre. Na samom trgu nalazi se spomenik posvećen kraljici od Kastilje, koja kao da sluša planove najčuvenijeg moreplovca svih vremena, Kristofera Kolumba. Izabela je založila svoju krunu, kako bi ekspedicija brodova Ninja-Pinta-Santa Marija isplovila iz Španije i otišla u Indiju. Upravo te godine, kada je Kolumbo kročio na ostrvo San Salvador, Izabela je stala na čelo vojske u pohodu na Granadu, kako bi im podigla poljuljani moral. Kralj Nasrid se, uz suze, predao bez borbe i Granada je pripala španskim kraljevima. Njegova supruga ga je prekorila uz reči: „Ne plači kao žena kad se nisi borio kao muškarac!”.

Alambra je sačuvana u potpunosti. Njeni vrtovi, palate, ribnjaci, svakom posetiocu dočaravaju mavarski ambijent iz XIII i XIV veka. Usred remek-dela arapske arhitekture, nalazi se palata cara Svetog rimskog carstva – Karla V Habzburškog. Neverovatni vrtovi, Heneralife, arapsko kupatilo, kula sa koje se Granada beli u podnožju i naravno, Nasridova palata sa Baštom lavova, možda najlepšim mestom u ogromnom kompleksu Alambre. Uglančani podovi, lukovi prošarani „vezom”, skulpture lavova oko fontane okupani popodnevim andaluzijskim suncem. Verujem da se nalazim u razglednici. Niski i visoki vrtovi, potočici opkoljeni živom ogradom, ružičasto cveće… Ovaj kompleks je gotovo nemoguće obići za jedan dan, ali mi smo imali samo toliko za 142.000 metara kvadratnih ograđenih zidom sa trinaest kula!

Potpuno iscrpljeni, spustili smo se u grad na mohito sladoled. Pravo osveženje posle istraživanja Alambre i pred polazak za Malagu. Moramo se oprostiti od Granade, a ostalo je još tako mnogo stvari za videti, omirisati i probati, jer svaki grad u Andaluziji morate potpuno konzumirati kako biste ga doživeli. „Grad bez sna”, inspirisao je Lorku za najlepše pesme, a mene za najlepše snove. Sanjam da jedem nar, a svaka bobica je novi kutak Granade, neistražen i misteriozan, kutak u kome se mešaju dve kulture i koji se ne zaboravlja lako.

Autorka: Maja Jauković

Izvor: Backpack Calling