09 okt Dugina svetlost

Osovina pusta,

Izbegava misli

Pisanjem.

Osmehom ubija,

Osećanja.

Ne veruje svetu.

Ne veruje u pomoć.

I vapi.

Za ceo splet mogućnosti,

Koje željeno izumiru.

Dok su svi osmesi crni,

I sve izgleda lažno.

Kao laž.

Šarena. Crna – u sebi.

A nema čak ni mosta,

da se ubije.

Anastasija Cvijanović

Izvor fotografija: pinterest.com