09 apr DRUŠTVO  CRNE  RUPE

Zapravo, mala grupa ljudi

koja se povremeno vikendom uveče

okuplja na keju, na „našem mestu“.

Uglavnom ljudi u ranim i srednjim tridesetim.

Mada ima i mlađih, a i starijih.

Katkad menjamo mesto.

Ipak, iznova se vraćamo Crnoj Rupi.

Tamo smo već godinama.

Bitno je doći kada se veza okonča ili dobiješ otkaz.

U martu je još uvek hladno

Ali prvog sunčanog aprilskog dana

Čućeš nas

Videćeš senke u daljini.

Ne boj se, svi su okej i (ne)formalno obrazovani

Život im nije lak i govore otvoreno

Sedimo, pijemo, šalimo se i pričamo

Pronalazimo zajedničke teme.

Ponekad ne slušamo preterano jedni druge

Ili ja ugnjavim

Ili neko razvuče raspravu u beskraj.

Nije važno.

Te večeri nisi bio sam.

Ne možeš uvek sam.

U Crnu Rupu, ili prostije – Rupu

Možeš da ne svraćaš mesecima

Ali tvoje mesto na klupi te čeka.

Nakon razilaženja, kod kuće te čeka krevet, usnuli stari roditelji

I mamurluk.

Društvo Crne Rupe je drugarstvo i izduvni filter

Grupa svesnih pojedinaca i boraca

Sanjara i kreativaca zaglavljenih u vremenu

Ljudi koji su sačuvali dete u sebi

Ljudi koji znaju da su im unapred smestili

Da nema mnogo šansi, spasa i katarze

I da uvek moraju da urade još nešto u životu

Pre no što se jednom okrenu

I odu u tišinu.

Juče sam došao u Crnu Rupu

Prvi put nakon osam meseci

Izgrlio ljude, seo

I otvorio flašu piva.

Jutarnji mamurluk me je naterao da se borim.

Počelo je sa kupatilom

I odlaskom na zelenu pijacu.

Autor: Marko Antić

Fotografija: tumblr.com