18 jul Dovoljan je svetu jedan Dorijan Grej

Ako osećaj zakaže i izostane ono što nazivamo instinktom, govor tela će ti reći sve.

Nauči da čitaš.

Bilo mi je jasno da su nežno definisane crte lica tvoje oružje za borbu za opstanak u surovom svetu rugoba. Široki osmeh koji otkriva pravilno poređane bele zube je prkos krezubim čudovištima kojima smo okruženi. Ti si ih se bojao. Ja sam se pitala: čemu strah? Strah od kompleksa. Strah od suočavanja sa sobom. Strah od poniženja. Strah od sebe. Od drugih. Oni su nakaze. Ti nisi. Ti si Dorijan Grej.

Plaše te bore na njihovom licu. One podsećaju da vreme prolazi. Ti smatraš da vreme ističe. Da je vreme određeno svima i da smo u igri dok ne istekne. Ne volim da mislim o isteku. Volim da razmišljam o toku vremena. Često me sprečavaš u tome tako što me razvlačiš iz krajnosti u krajnost. Za tebe sredina ne postoji. Postoje samo početak i kraj. A život je ili beo ili crn. Postoje nakaze i postoji lepota. Nema ničeg između. Odbila sam da poverujem u to.

Svetu prikazuješ lice dečaka koji ne dopušta godinama da ugroze njegovu lepotu. Lepotu koja prkosi vremenu isto koliko i racionalnosti. Drugi se dive. Zavide. Drugi te poštuju. Uzdižu. Drugi ne znaju. Ne vide. Preda mnom ti si pokazao svoje pravo lice. Ne može se doveka kriti prljavština pokrivena besprekornim sjajem koji zaslepljuje sve koji ne zagrebu dovoljno po površini. Ja sam zagrebala. Pod noktima je ostala trulež koju si nosio u sebi.

Uveren si da će lepota sakriti postupke. Poroke. Laži. Obmane. Da će tvoje ime ostati neuprljano među ljudima koje poznaješ, a koji te zapravo uopšte ne poštuju. Ni ti njih ne poštuješ. Ali ime je ime. I čast je čast. O njoj najviše i govore oni za koje je ona zapravo samo apstrakcija. Znam da će kada god te sretnem tvoja glava biti visoko podignuta. Drugi će takav govor tela okarakterisati kao samopouzdan. Samo ja ću biti užasnuta tvojom spremnošću da svet pogledaš pravo u oči. Ti, koji bi glavu trebalo da pogneš do zemlje.

Nije mi potrebno da pogledam unakaženu sliku koja će pokazati svu gorčinu tvoje fizičke lepote koja je samo kompenzacija za farsu koju nazivaš životom. Pred očima mi je. A ubeđen si da ne mogu imati predstavu o tome da ona postoji. Tolike godine iskustva stoje iza tebe, a ti ništa nisi naučio.

Ipak… Nauči da čitaš.

Autorka: Tijana Katić

Fotografija: weheartit.com