29 jan Dok sam stajala na doku

Gledala sam nemo u brodove
Velike i gorde
Divila im se iz daljine, jer sam samo tako umela
Krotili su talase odlučno i bez zadrške
Sa distance sam posmatrala, ne skrenuvši pogled niti jednom
Par koraka delilo me od kvašenja nogu, pažljivo sam ih izbrojala
Valovi su bili sve jači, kvasili su obod moje suknje dok ju je vetar nosio ka zapadu
Obrgrlila me jarko žuta marama, koju sam iz sve snage zategla
Zagrljaj mi je bio itekako potreban
Držala sam je čvrsto, upoznata sa opasnošću primorskog povetarca
Nosio je i bez pitanja i bez odgovora

Stajala sam na doku i divila se brodovima
Velikim i gordim
Sa talasima je bilo drugačije
Bojala sam se siline udarca i dubine mora
Nisam bila dovoljno smela, nisam bila ni opremljena
Kostim je ostao u trošnoj kućici na samom začetku mog rodnog mesta
Bilo je to umešno opravdanje

Stajala sam na doku i razmišljala o tebi
O moru koje me čeka, o silini broda kojim upravljam i kako baš dugo nisam plivala

Stajala sam na doku i divila se brodovima
Kada sam shvatila da se more smiruje
Da će moj brod nadjačati valove i da si me podsetio kako da plivam bez peraja
Opremio mi se dobro

Stajala sam na doku i posmatrala pučinu
Nasmešila sam se
Jer
Više se nisam plašila

Autorka: I. Z.

Fotografija: weheartit.com