20 feb DILECTA

“Postala je ono što je Beatrisa bila firentinskom pesniku,

neokaljena Laura onog venecijanskog pesnika,

majka velikih misli,

neznani uzrok spasonosnih odluka, podrška budućnosti,

luč koja sja u tami poput ljiljana međ tamnim lišćem…”

Andre Maurois, Prometej ili život Balzakov

Pregažen i prostrt kao jesenja žetva

Dostupan ti je svaki kutak skrivenih prostora

Da li je ovolika sreća nagrada ili kletva

U iskonskoj nagosti dočekala me je zora

Vodi me gde god želiš

Najlepšom nežnošću vezuješ me tako jako

Kao rusalka za koju ne postoji pelin

I da sam kamen, podao bih se lako

Razoružan, osećajući dah tvoj bićem celim

Vodi me gde god želiš

Na ivicu sveta, na slobodna mora

U riznice samo nama znanih blaga

Na poslednje vrhove gora

Na skrivene snežne nanose bez traga

Vodi me gde god želiš

Autor: Vladimir Perić

Fotografije: pinterst.com