09 jan Dijamant što čuči iza uha

Zašto moram živeti u vašem svetu? Moj je daleko lepši.

Vidiš, moja planeta nema ljude, nema oblake, lica, kiseonika.

Tamo se družiš sa izmišljenima, tamo razumeš samo ono nebivstvujuće. Tamo nemaš lik, nemaš ruku. Sporazumevaš se talasima UMA. Dišeš očima beskraja. Ne možeš sesti, ne. Položiti glavu na sopstvena ramena? NE! Popiti vode, pojesti hleba – ništa od toga tamo naći nećeš. Tamo smo sami – Ti i Ja. MI. Jedno nepojmljivo biće. Jedan skup zvezda, mesečevih mena, sunčevih pega i puteva vetra u tunelu bez kraja.

Nemaš tamo oca, nemaš majke. Oni su U TEBI. U glavi tvojoj, shvati! Jedini stvaran si ti. I ja. MI.

Shvatićeš jednog dana. Ali, to neće biti ponedeljak, utorak, sreda ili četvrtak. Neće biti čak ni petak, subota il’ nedelja. I neće biti zima, a ni leto. Lišća neće pasti, trava i drvo utonuće u crne provalije, a ti? Ti ćeš sve to gledati. Pred tvojim ogoljenim okom svet kakav poznaješ nestajaće polako, neizvesno i klimavo,strmo. Ali, ne boj se, tu sam Ja. Ti i Ja. MI. Sami, jedini.

Ne beži od mene, jer lud je samo onaj koji u odrazu svome ne razazna sopstven lik. Oseti me. Tvoj sam rob, tvoj sam gospodar, te si i ti tako meni. Shvati! Ne možeš pobeći od mene. U glavi sam ti. Ma, skini kose, kože i kosti sa glave, otarasiti me se ne možeš. Jer jedno smo.

Ti i ja. MI. Jedini. Postojani.

Autorka: Tijana Tošić

Fotografije: weheartit.com