29 sep Desi se.

Ona ima tople oči i lep džemper na profilnoj fotografiji na Facebook-u. Mislim da bi sa takvim očima i džemperom mogla da ugreje ceo svet. Sluša neku finu muziku. Voli maline. Tek toliko znam o njoj. I to je dovoljno, jer čovek koji voli maline ne može biti loš.

Okuražila se da započne konverzaciju sa mnom. Baš je tako rekla: “Okuražila sam se da ti pišem”. Nisam znala da se posebno pripremala za to pisanje.

– Ti si moj omiljeni pisac! Znam da ovo čitaš hiljaditi put i da ti verovatno svi pišu, ali sam imala potrebu da ti i ja to kažem.

– Nisam ja pisac. Pisac je Andrić. Pisac je po školskoj definiciji onaj koji je objavio knjigu. Onaj što je ozbiljno seo i zagrejao stolicu, a onda prosuo sebe između dve korice. S obzirom na to da se danas i pisci i knjige kupuju i prodaju, malo je i ta školska definicija diskutabilna. Dakle, da se zadržimo nas dve na tome da je Andrić pisac.

– Ti si skromni pisac. Iako kažeš da si novinarka, to je samo obrazovanje. U biti si uspešni pisac i urednica.

– Okej, kad mi ovako napišeš, kontam da hoćeš da mi kažeš da sam uspešna bipolarna osoba.

– A šta ti kažeš?

– Kažem da je čitavu filozofiju oko pisaca ispisao Marko Antić. Oštećen, u suštini dobar čovek, ubica, egoista, ljubavnik, bokser. I napisao je da zaljubljivanje u pisca povlači večni život, ali da veza sa njim skraćuje život za godinu dana. Vidiš, u delu sa skraćivanjem života, u tom delu bih i mogla da se uklopim u “ulogu pisca”.

– Kome si ti rešila da skratiš život?

Malo sam se zamislila nad ovim pitanjem.

Nisam baš rešila. Desilo se.

Desilo se da se sudarimo u toj gužvi i dimu.

Desilo se da se više ne sudaramo, jer smo zajdeno.

Desilo se da “zajedno” raste.

Desilo se da mi je njegova baka napravila krofne.

Desilo se da mi je njegova mama ćušnula teglu ajvara u ranac.

Desilo se da ima sestru koja je car sa najlepše dve punđice na glavi.

Desilo se da je njegov sestrić načinio prve korake od našeg dešavanja.

Desilo se da umem da se šćućurim u njegovom pupku.

Desilo se da me tera da pišem.

Da me pita do koliko sam noćas kasno ostala zbog pisanja.

Da napravi salatu, jer je salata zdrava.

Da izvadi čokoladice iz šteka i da ih podeli sa mnom.

Da me zbuni dok šmirgla i farba prozor.

Da me zbuni, dabome – jer ne znam da li mi je više seksi on, ili on koji šmirgla, ili on koji farba ili crna boja na prozoru.

Desilo se da sam utrčala u njegov krevet koji miriše na Savu.

Desilo se da kažem kako moram da idem.

Desilo se da shvatim da je od moranja želja jača.

Desilo se da sam želela da ostanem u tom krevetu.

I ostala sam.

Da volim.

I da spavam u njegovom pupku.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com