20 jun Čuvam noć od budnih

Sedneš u poslednji tramvaj, staviš slušalice u uši i preseliš se u neku drugu dimenziju. Čuvaš noć od budnih dok kliziš bulevarom. Na kraju stigneš do sebe.

***

Deceniju kasnije, bez tramvaja, bez slušalica, u drugoj dimenziji – pretvorili smo se u noćnu stražu. Dežuramo na granicama jednog dečjeg sna. I dok K. sanja, mi sa druge strane patroliramo.

Čuvamo noć od budnih.

Uhvatio me sindrom nedostajućih reči. Odjednom se čini kao da nemam više šta da kažem.  Pravih se reči uvek kasno setim – sindrom u svojoj proširenoj varijanti. Ostala sam bez teksta.

Kao da su se sve moje reči preselile kod Žmua da izmišlja priče za laku noć za malu K.

Moje neizgovorene priče šapućem u sebi. Neizmišljenim zapletima golicam ćoškove. Ljuljam kolevku. I slušam kako Žmu menja sve postojeće bajke tako da vuk na kraju ispadne car.

Noć može mnogo lepo da se sačuva ako je vuk iz priča na tvojoj strani.

Jednom kad postaneš stražar nad snom, ostaneš budan dok te ima.

(Beba je tu da se pobrine da ostaneš budan).

I tu negde između dve stanice, na relaciji Ponoć – Zora, osvaneš sa otkrićem da nekad reči i nisu mnogo bitne. Pa čak ni one prave reči – setio ih se na vreme ili ne.

Nisu važne ni misli – izmišljene i nedomišljene.

Važno je da se i sa jedne i sa druge strane sna ostane budan.

Jer neko sanja snove, neko ih ostvaruje, a neki budno pazimo da se ne pokvare.

***

Pešačimo od tramvajske stanice do stana. U slušalicama se gomilaju prečice do nas. I ne slutimo koliko se brzo i lako stiže u središte srca. (Klišei ne odustaju od naših koraka).

Ja ne prestajem da govorim. Žmu ne prestaje da sluša. A reči se talože i čekaju svoj trenutak da jurnu napolje.

Tamo gde se stražari i čuva noć od budnih zarad dečjeg sna.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com