Čupava kika i Amerika

31. januara 2017.

Juče je bio veliki dan. Juče sam obukla crni blejzer, kupljen isključivo za ovakve vrste sastanaka, jer je mama rekla da se, zaboga, Milice, na tako važan razgovor ne ide u teksas košulji i teksas farmericama. I nemoj slučajno da si isplela onu čupavu kiku!

Obukla sam blejzer i plavi džemper. Rekli su mi da u plavom baš ostavljam utisak. Stavila sam puder, maskaru, rumenilo i elegantan sat, sveže dobijen iz Amerike. Za sreću. I, ovaj… uplela sam čupavu kiku.

Smatrala sam da je dovoljno elegantno što sam je privezala plavom trakicom u tonu sa džemperom.

Rekli su mi da je to ozbiljan, formalan razgovor, da moram da se ponašam kako treba. Da budem manje Milica, a više odgovorna mlada osoba željna novih iskustava koji će naći primenu negde. Ja sam bila i Milica, i sve navedeno nakon toga. Kao što i jesam čitav život. Elem, ovaj miks je dao poprilično iznenađujuć ishod – razgovor je bio začinjen smehom, engleskim na srpski način, pričom o Jagoštici, rakiji i sarmi, i razmišljanjem o tome da li je Milica kika ili je Milica blejzer.

kika.amerika.blacksheep.rs

Elegantna teta iz Amerike rekla je da mi je prijava bila sjajna.

Rekla je, jednako entuzijastično, i da je intervju bio sjajan.

Nije, doduše, rekla da li to kaže svima koji na ta vrata uđu.

Nije ni direktno rekla da sam ja sjajna, ali molim vas – kako jedna nesjajna osoba može da napiše sjajnu prijavu i obavi sjajan intervju?

I dok se pesak neumitno provlačio u donji deo peščanika, a čupava kika izvirivala iz blejzera, razgovor se privodio kraju.

– Žao nam je što ne možete svi da budete pobednici. – rekli su iskreno tužnjikavim tonom dok sam izlazila.

Nisu znali da je već tada, napuštajući prostoriju, Milica introvertni nesigurni tremaroš u teksas košulji stavljala krunu Milici koja se usudila da obuče blejzer, istupi i proba.

Nisu znali da sam prešla nivo, ni da sam preskočila najveću prepreku.

Nisu znali da sam pobedila sebe.

Oni nisu… Ali ja jesam.

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografija: favim.com