13 jun CRNI SNEG – radio drama za decu

 

 

LICA:

 

Crni sneg : Sneg koji uništava sve dobro u svetu i Zloćkov pomoćnik

 

 

Zloćko :         Čarobnjak koji želi da uništi Zemlju i pretvori je u otpad

 

 

Ivan :             Dečak koji se znanjem i ljubavlju bori protiv uništenja Zemlje

 

Milica:           Devojčica, Ivanova drugarica, borbena i čestita

 

Crna reka:    Zloćkova pomoćnica

 

Cvet nade:     Planinski cvet koji pomaže deci da spasu planetu

 

Scena I

/Zloćkov dvorac- zapravo to je jedna deponija sa najopasnijim otpadom na svetu/

 

Zloćko:

/čije se lupanje konzervi ili bacanje smeća/

Čarobnjak ja sam

Zlo mi je u krvi

Na svetu ovom

U zlobi sam prvi.

Volim da naudim

Dobrim ljudima

Svakom ko u sebi

Dobro ima !

Zato sam osvetu

smislio strašnu

u gomilu smeća

pretvoriću svaku baštu.

Bistre ću vode

Pomutiti zlom :

Ljudi će patiti

Kukati, moliti

A ja ću uzivati

U nevaljalstvu svom !

 

A vi će te

Zloćice moje

Pahulje prljavo sive boje

U crni sneg se ujediniti

Tako ćete planeti zemlji

Najbolje nauditi !

 

Pahulje/čuje vetar koji roji pahuljice, pomalo zlokobno/ :

Čarobnjače naš vrli.

Crni sneg, evo već hita

Planeti zemlji

Nosi zla vreću

Zauvek će joj uništiti

Radost i sreću

Čarobnjak:

 Zamuti pamet

svakom poštenom stvoru

i uništi ljubav,

jer samo ona može

da poništi čaroliju ovu.

Pažljivo gledaj

U zaljubljene smutljivce

što ljubavne pesme pišu,

zagadi im vazduh

tako da jedva

mogu da dišu.

Mesec je izvor romantike

Njega prvo gustim

Sumpornim oblakom zagadi

Da mladići više devojkama

Ljubavne pesme ne pevaju,

A one njima u znak ljubavi

Pupoljke ruža,

S terase bacaju !

U svaku kuću udji

Pometnju strašnu napravi !

Nek mame prazne

Konzerve i flaše

Bacaju na sve strane,

Nek tate seku

Mladom drveću grane,

Nek deca jedno drugo

Psuju i tuku

Nek se i kućni ljubimci

Zbog pitke vode potuku.

A onda grad obidji

I sve fabrike

Od filtera oslobodi.

Nek kulja u nebo

Smog crni. gadan,

Kad Svet ovaj postane

 

Tužan i jadan

Onda dolazim ja

Planetom zemljom da vladam.

Crni Sneg  /dodvorava se/:

O, moj dragi Zloćko

Sve što si rekao

Ja ću uraditi

Ako mi želju ispuniš jednu

Strašno  ‘ pokvarenu ‘

Al meni vrednu.

Kad moje pahulje

Deca dotaknu

Nek zauvek zla postanu –

Da samo znaju bajke i priče

O mržnji strašnoj , opakoj

Mračnoj i ubitačnoj !

Pokvariću decu tu

Da i roditelje zamrze

I nikad ne prepoznaju.

Zloćko/ oduševljeno/ :

Ovo je divno ,

Dobro si učio,

Tvoje želje na moje liče

Zloćko še biti na tvojoj strani

Tvoji će biti svi derani.

Oni što samo

Tvoj sneg dotaknu

U tvoju će klopku

Odmah da upadnu.

Kreni sada, silno, smelo

Ponizi veselo proleće

Da nijedna prokleta ptica

Više na krovove kuća

I dečije dlanove ne sleće !

I zapamti, ljubav mora

Zauvek nestati,

Jer tako, ja čarobnjak Zloćko

želim i tako mora biti !

Scena II

Planeta Zemlja, kako govori ili peva, prestaje ptičiji cvrkut,žuborenje reke, ostaje zvuk izduvnih gasova automobila

Crni Sneg :

Ha, ha, ha,

Ho, ho, ho,

To je dobro osmišljeno zlo.

Sunce i Mesec oterao

Oblačke dima doprekio

Potoke bistre zagadio.

Neka se svi ljude uplaše

Tako će naš čarobnjak

Vladati lakše.

Onaj ko po meni gazi

Bez ljubavi će ostati

I nikad je neće imati.

Ha, ha, ha,

Ho, ho, ho,

To je dobro osmišljeno zlo.

Oteraću sve ptice

Naročito selice

I nakindjureno cveće

Posebno ljubičice.

Ha, ha, ha,

Ho, ho, ho.

Scena III

Miličin i Ivanov dom naizmenično

Milica :  /Vrti Ivanov telefonski broj/

Ovo je strašno zlo

Kako se to dogodilo ?

Hajde, hajde, Ivane

Probudi se, molim te,

Hajde digni slušalicu

I uteši drugaricu !

Ivan :   /telefon zvoni neprekidno , a on zeva/

Aaaaaaaaaaa…

Šta se to dogodilo ?

Nisam budjenje naručio !

To je sigurno neka greška –

Danas je nedelja,

Eh i za jednog odličnog djaka

Stvarno su stigla

Vremena teška !

 

Koga da slušam :

Učiteljicu il ovu

Telefonsku budilicu ?

Lepo je učiteljica rekla :

Nedeljom nema škole !

Pa što me onda

Telefonska budilica zove ?

 

Milica :

Spava, probaću opet !

 

Ivan :     /ponovo zvoni telefon kada počne o Milici počinju najlepši zvuci iz prirode oni koji liče na muziku, na prim šum tlasa pred veče, nije svestan da je podigao slušalicu/

 

E sad je dosta

Telefonsko gundjalo

Nedaš mi da sanjam Milicu

Najdivniju devojčicu,

Što čisto srce ima

nežno, puno brige

i razumevanja.

A oči boje …

Ma boja nije važna

Važno je ono

Što joj iskri iz očiju :

Sunčevi zraci, Mesečevi tračci

Modri valovi, najlepši snovi !

Zato je volim,

Zato je ona ljubav moja,

I uopšte nije važna

Njenih očiju boja !

 

Dok me gleda

umirem od treme,

Kad govori čini mi se

Zastalo je vreme

Kada je nema u školi

Nešto mi dušu para i cepa

A srce nekako,

Besomučno lupa i boli.

A onda kada se Milica pojavi

Svo drveće zašumori,

I ptice se rascvrkuću

I cvetovi podignu glave,

Gledajući njene uvojke plave.

Zato ne zvoni više

Gori si od kukavice,

Ako se naljutim

Sve ću ti iskidati žice.

 

Milica:

Ivane , sanjalice….

Opet smišljaš ljubavne pesme..

Javi se…

Ova vest čekati ne sme!

 

Ivan:  uvređeno, pomalo ljuto što mu krari snove/

Ako si ti Darko,

Bolje da je nešto važno!

I da ti nešto kažem…

Danas ne mogu

Na odbojkašku utakmicu

Pišem pesmu za moju Milicu.

 

Milica:

Ivane, ovde Milica,

A, ne Darko,

A odbojkašku utakmicu

Ćeš dugo da čekaš,

Ako me odmah ne saslušaš!

 

Ivan:

Milice, slušam

Šta god treba-važi!

 

Milica:

Pogledaj kroz prozor

Šta vidiš –kaži!

 

Ivan: /Dok prića čuje se vriska, agresivni smeh,…/

Crni sneg i neki klinci:

Psuju se , tuku, za kosu vuku…

Puni su zlobe

Kud li to cveće nose?

Pale ga i igraju oko njega.

Milice , šta se to dešava?

Ovaj će problem morati

Hitno da se rešava.

 

Milica:

Pozovi Darka!

 

Ivan: /na kraju replike se čujezvuk razbijanja prozora/

Eno ga baš na ulicu izlazi.

Maše mi, dobro je, on je u redu.

E! Čekaj, crni se sneg

Oko njegovih nogu svija,

Počinje da me gleda mrko,

Rekao bih zlobno…

Evo podiže kamen

I u moj prozor cilja

CAAAAANGRRRRRRR!!!!!!!!!!!!!!

 

Milica: /uplašeno/

Ivane!

 

Ivan: /pokušava da zadrži smirenost/

Sve je u redu sad bar znamo.

Dođi do mene, ali pazi

Crni sneg zaobilazi,

A ja ću u dada Mišinoj knjizi

Odgovore naći

Knjiga se zove

„Kako ljubavlju spasiti svet“.

Vidimo se!

 

 

SCENA IV

Šeta gadom prati ga prepoznatljiv zvuk

 

 

Crni sneg: /podlo, pakosno, robusno, cinično, takođe ga prati njemu svojstven zvuk/

Ja sam crni sneg,

Golem sam ko breg.

Eno neke devojčice!

Hoda brzo ,smelo, hrabro,

Al će ukoro cvileti gadno!

U snežni roj

ću da se napravim

I devojčicu u zloću pretvorim!

 

Milica: / pevuši/

Kad ljubav imaš, imaš sve!

Nedam da u srce mi zlo uđe,

Moj Ivan me voli i ja njega.

Naša je ljubav jača

I od zločastog crnog snega!

 

Crni sneg:

Pustiću je neka ide

Ova je mala zaljubljena

Zato moram razmisliti

Kako ću njenoj

Ljubavi na put stati.

 

 

 

 

 

SCENA  V

Ivanov dom

 

 

 

Ivan:/Čuje se zvono i otvaranje vrata/

Milice!

 

Milica: /Srećna što je saznala da je Ivan voli/

Ivane, htela bih da ti kažem…..

 

Ivan:  / Ivan ozbiljno i vidno zabrinut/

Vremena nemamo mnogo

Planeta naša je u opasnosti….

U knjizi piše da će nestati

U prljavštini i smogu.

Ljudi ,biljke i životinje

Će se udaviti,

A Zemljom će

Zloćko- čarobnjak zavladati!

Potoci mazuta će teći

A od olovnih i sumpornih oblaka

Sunce i Mesec neće uteći.

I to će biti kraj planete naše!

Neće se više zvati Zemlja,

Već Đubrište!

 

Milica:

Ima li nade, postoji li spas?

 

Ivan:

E, Milice, sad sve zavici od nas.

Od ljubavi naše

Zavisi ova bitka

Srca nam moraju ostati čista.

Poverenje, nežnost i lepe reči

Samo to Zloćka može da spreči!

I još nešto……

Postoji cvet nade.

On pomaže svima koji vole ljude,

Poštenje i vredno i marljivo rade.

Put će biti težak,

Spremio sam torbe.

Ko zna kakvo nas zlo vreba

Drži me za ruku, veruji voli me

I ne brini biće sve kako treba.

 

SCENA VI

Put ka planini na kojoj živi Cvet nade,obala reke

 

 

Crni sneg:

Eno one devojčice,eno i dečaka!

Gle, gle, drže se za ručice!

E , pa sad ću da krenem na njih.

Nisu oni lukaviji od nas zlih.

 

Milica:

Ivane, pazi!

Po crnom snegu ne gazi!

Preskoči ga!

Taaakoo!

Beži zloćo,ostavi našu planetu,

Vrati svom čarobnjaku i kaži mu

Da nije našao pogodnu metu.

 

 

Crni sneg:/naređuje/

Crna reko!

Kad deca dođu, nedaj im da prođu!

Od crnog talasa bedem napravi

I njhove ruke rastavi!

 

Ivan:   / zabrinuto/

Milice, ova reka mi se ne sviđa

Pretvara se da drema

Pripazi ona nam neko zlo sprema.

 

Milica: /čuje se kako upada u vodu/

Ivane!

Padaaaaaaaam!

 

Ivan:

Spasiću te!

Samo me drži za ruku.

Neću dozvoliti da te virovi

Na dno reke povuku.

 

 

Crna reka:

Nisam uspela!,

Crni sneže, pozovi Zloćka i kaži mu

Da su deca krenula u planinu.

Nek pošalje Sumporni vetar na njih

Pre nego što pronađu Cvet nade

A onda smo gotovi,

Jer će im reći šta protiv nas da rade.

 

 

 

SCENA VII

Zloćkov zamak

 

Crni sneg:

Crna ti reka predlaže

Da Sumporni vetar pošalješ

Pre nego što kasno nije.

 

 

Zloćko:  /Zapanjeno, besno, zvuci koji odaju njegov revolt novonastalom situacijom/

Šta živi su????

Pa zar da deca tako pametna budu?

Oni da Svet spašavaju?

Odrasle sam bez problema prevaspitao,

A njih dvoje, protiiv moje volje

Život mi zagorčavaju.

E, videće oni šta je sila!

Sešću na Sumpornog vetra krila.

Do cveta nade neće stići,

Ovoga puta zlo ih neće zaobići!

 

 

 

SCENA VIII

Planina na kojoj se nalazi Cvet nade

 

 

 

Ivan:

Skoro smo stigli.

 

 

Milica:  / kašlje, govori tiho i sporo, guši se/

Ja nemam više snage…….

Zastani , Ivane….

Nespokoj neki leži mi na duši

Ne mogu da dišem, nešto me guši……

 

Zloćko: /karakteristični zvuci najavljuju njegov dolazak,govori samozadovoljno/

Guši, guši, nego šta!

Gotovi ste bedni crvi!

Sad je Zloćko glavni i prvi!

 

Ivan:

Milice u rancu ti stoje

Maske i mala boc s kiseonikom.

Uzmi ih i ruku daj mi.

Zloćko još bitku dobio nije!

 

Milica:

Evo ga

CVET NADE!

Molimo te pomozi nam

Da našu planetu spasemo,

Jer drugu nemamo.

Samo na njoj možemo

Srećno da živimo!

 

Cvet Nade :/blago, obećavajućim tonom/

Dođite, deco,

Dodirnite listove i latice moje:

Da zasija Sunce i umesto crne

Zasijaju dugine boje.

Da opet budu čista mora, reke i jezera

Bašte kuće i igrališta!

Ptice će ponovo zacvrkutati,

Biljke će cvetati,

A ljudi su valjda naučili

Da jedino ljubavlju

Svoju planetu mogu spasiti.

 

Zloćko:   /nestaje uz dramatične zvuke/

Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!

 

 

Milica i Ivan.

 

Song

 

Ljubav n as je vodila

Od zloćka nas zaštitila.

Planetu smo našu spasili

Ali o njoj brinite malo i vi!

 

Zemlja je sve što imamo

Dobro je zato čuvajmo,

Ne zagađujmo je i ne prljajmo

Prirodi deca budimo!

 

 

Autorka: Ljiljana  Himel

Fotografije: favim.com