26 jul Crna ovca nedelje: Maja Zorić

Prošle godine sam sasvim slučajno ušetala u Majin šarenoliki svet. Akademska slikarka je odlučila da uposli svoje ruke, tube i štafelaj i da usvojena znanja i kreativnost primeni na sasvim novom terenu – umesto platna, motive smešta na korice najrazličitijih notesa.  Uživajte!

Zdravo, Majo. Za početak, pokušaj da nam opišeš svoj svet u par reči.

Moj svet je šarenolik, ili se ja bar trudim da takav bude. Rođena u maju, a prema nekim izrazima iz sanskrita i hinduističkim verovanjima, moje ime Maja nosi značenje iluzije, ili moć božanstava da stvaraju materijalne oblike, i to mi se neverovatno dopada. Po mom prostoru razbacane su tube sa bojama kojima kreiram neku svoju stvarnost, a sa njima i palete, četkice, razne bojice, flomasteri, papiri, platna i sva ostala sredstva kojima jedino umem da izrazim ono što osećam i želim da kažem. Moj hobi je maštanje. Volim reči, volim da zapisujem i beležim, volim da istražujem nove prostore.

Kako izgleda put jedne slikarke koja dolazi na ideju da kreira notese?

Ovi notesi su pravi rezultat i ujedno odgovor na onaj predivni naslov „Umetnost dokolice“. Dajte mi slobodno vreme i samoću i čudo ću napraviti. Moja Akademija, iako mi je pružila klasično akademsko obrazovanje i usavršavanje tehnika, nije mi otvorila baš neke svetske puteve. Kako je biti umetnik pomalo, ili sve više, postalo luksuz, želela sam da napravim pauzu od poslova kojima sam se bavila, ali i pauzu od onog sveta umetnosti koji mi je postao teret usled studiranja iste. Želela sam, i dala sebi slobodu da se opustim i igram. Da akvarel upotrebim u svrhe u koje ga nikada ne bih ranije upotrebila, da slikam neke gotovo dečije stvari, da se smejem dok četkicom, umesto ozbiljno promišljenih koncepta umetnosti, stvaram mafine, kolače, zeke i cveće. Onda je došlo otkrivanje digitalnog sveta, obrade i novih prijateljstava sa programima za crtanje.

Šta se krije iza imena Dear Diary notebooks?

Ime je nastalo spontano. Naime, želela sam da bude još jednostavnije, i pre svega srpsko. Misleći da će tržište težiti ka zapadu, i pomalo sumnjajući u odziv sa ovih prostora odlučila sam da to bude kratko i jasno Dear Diary, ili dragi dnevniče. Iako moji naslovi odavno nemaju takav uvod, setila sam se svog detinjstva, važne uloge dnevnika u njemu i presudila nazivu koji je ostao nepromenjen.

Kako raste jedan notes?

Notes raste skicom sa papira. Igrom oblika i ukrštanjem boja, nastane neka tematika koju često i ne isplaniram. To sve ide lako jer ruka sada radi i brže od misli, a nakon čega slede skeniranje i dalje intervenicje koje obavljam seleći se s papira u digitalni svet. I meni tu magija kreće, a samim tim i omiljeni deo. Upravo na tom mestu stvaram dezene (pattern) koje mogu da okrećem, uvećavam, menjam boje, manipulišem uz pregršt varijabilnosti i kombinacija. To može da traje čitav jedan dan. Nakon pripreme za štampu i odabira boje lastiša, na koje sam posebno osetljiva jer korice moraju dobiti svoj komplementarni par, sledi fizički deo izrade koji od skoro podrazumeva i prošivanje, zaobljavanje ivica, ofset štampu, i prvu i poslednju stranicu u boji (forzec). Kada se sve to napravi, i zelepi za korice, dodajemo traku obeleživač i džep na unutrašnjosti korice velikog notesa, koja je i te kako korisna za sve sitnice i papire koje svakodnevno čuvamo.

Kojim bojama i cvećem se hrani?

Dear Diary najčešće nosi zelenu boju u svim nijansama i kombinacijama. Lišće, bršljan, grančice tuje, detelina, maslačak…sve su to biljke koje uvek mogu dati dobre rezultate na koricama i izmamiti osmeh. Ali priroda kakva je, šarena, jasna i magična dopuštam sebi da na koricama uvek bude nekih novih dezena i boja, pa su zato možda ipak omiljene velike crvene bulke koje žele da iskoče iz korica, ili pak roze božuri na plavoj pozadini. Za ljubitelje jednostavnih dezena postoje i crno bele kombinacije sa starim fotoaparatima, štraftama ili tufnama. Pojedini notesi nose i čitave džungle sa očima nekih životinja koje misteriozno posmatraju iz mraka. Imamo notese inspirisane baletom, kućnim ljubimcima, slatkišima, voćem, mediteranskim pločicama, evropskim gradovima… Takođe izrađujem personalizovane notese sa nekim poručenim željenim motivom i to se pokazalo kao predivan poklon za ljubitelje opipljive pisane reči, ili crtačkih dnevnika.

Koliko vremena mu je potrebno da poraste?

Za vreme nemam tačne odrednice jer pre svega zavisi od moje brzine i obima posla, što nekada ume da potraje i danima, ukoliko izrađujem nove dezene, ali kada moja ekipa preuzme zadatak fizičke izrade, notes naraste već za manje od nedelju dana.

Znaš, biću subjektivna. Tvoji notesi su mi draži od drugih, jer imaju dušu. Koliko je danas teško napraviti „stvari sa dušom“?

Biću i ja subjektivna pa ću reći lako. Kada ideja dođe uvek pomislite da ste jedinstveni i da je to što radite unikat. Ali, kako i ideje lete onda ćete, bazajući internetom, naići na ljude slične vama, obradovati se, s nekima možda i stupiti u kontakt. To sve mnoge navede na neku blagu dozu očajanja i one tematike kako je sve već urađeno. Da jeste, urađeno je, ali nikada neće biti na način koji to možete uraditi vi! Na našem tržištu postoji još notesa, ali nisam nikada pribojavala da možemo jedni drugima naneti štetu jer smo svi drugačiji i imamo skroz različite priče, i na kraju krajeva jer ipak svako ima svoje obožavaoce. Ono što je bitno u svemu jeste istražiti svoje potencijale, i po svaku cenu izbeći krađe tuđih radova.

Pre nego što tvoji notesi uplove među prste i olovke, ti ih fotografišeš. Biću opet subjektivna i reći ću da mi je i tvoj instagram profil draži od mnogih drugih. Koliko vremena mu posvećuješ?

Fotografisanje je moja druga strast, a notesi su došli kao savršena prilika da se poigram i na tom polju. Kadrove uglavnom beležim u svom malom stanu na podu. Običan beli papir često dobro posluži, a oko notesa ukomponujem neke sitnice koje mi znače, i koje procenim da bi se dobro slagale sa notesom ili opisom koji će uslediti. Često ih ponesem kada obilazim neki deo Srbije i tako iskoristim priliku da ih fotografišem u nekom novom zanimljivom prirodnom okruženju, ili ih samo ponesem u obližnji park. Ranije sam Instagram zatrpavala i nekim ličnim fotografijama i pričama, ali sam od skoro napravila jedan lični profil na kom imam svu slobodu postavljanja raznog sadržaja, uglavnom putopisa, fotografije na film i svojih slika i crteža, a notese više ne uznemiravam. (@maja_artist) Moram priznati da volim Instagram i ta ljubav se uglavnom svede na razgledanje nekih interesantnih profila. Pratim mnoge putnike, dizajnere i umetnike iz celog sveta, ili neke obične ljude, ako se bilo ko na ovom svetu može nazvati običnim. Svoj sadržaj postavljam obično jednom dnevno, ili iskoristim samo novu opciju Instagram priče (Story) gde često postavljam neke jednostavne fotografije ili snimke notesa, unutrašnjosti, objave novih dezena, izbor bedzeva, prodajna mesta, ili neka sniženja. Odvajanje od mog malog belog telefona sa cvetnom maskom bi mi bila neka najveća kazna i to me pomalo plaši.

Kakve reči i crteže kriju notesi sa crnim stranicama?

Pre odgovora moram navesti par čuđenja i pitanja vezano za crne notese. Od toga da su za gotičare, do pitanja starijih osoba šta konkretno tu da pišu, čemu služe i čime se zapravo piše. Meni je to simpatično, nasmeje me i uvek imam volje da objasnim jer zaista nije baš svakodnevno sresti apsolutno crni notes, iako ovi svakako nisu jedini koji postoje u svetu. Stižu svakodnevno razni crteži iz crnih, a i iz ostalih notesa koje obožavam da vidim. Uglavnom su to sitne ilustracije, kaligrafija, mada ih često koriste za svakodnevna zapisivanja ili planove. Olovke koje biraju su obično bele, mada ima i zlatnih, srebrnih, olovaka u boji, pastela… Meni otvaranje notesa sa mračnim koricama džungle daje neki sasvim drugačiji utisak, ali i kao ostalima priliku za maštanje i kreativnost.

Gde ljudi mogu da kupe Dear Diary notebooks?

Notesi se mogu poručiti na mojoj Fb ili Instagram stranici. Takođe me možete pronaći na mnogim dizajn marketima u gradu koje redovno najavim na stranicama. U Beogradu se za sada nalaze u Topolskoj 18 i Bastardo club-u, ali uskoro planiram i neka veća proširenja na ostale gradove i knjižare, ako sve bude teklo po planu.

Zašto si ti crna ovca?

Ja sam crna ovca jer nisam odmah pobegla i digla ruke, iako još uvek o tome razmišljam. Jer sam sebi i ostalima dala šansu, i jer donekle radim ono za šta sam se školovala, a vidim da je to kod nas pomalo retko, nažalost. Jer sam ovo sve uspela bez ičije finansijske pomoći, sa jako malim budžetom iz iznajmljene garsonjere gde živim i radim. Jer me mnoge neprijatne situacije nisu pokolebale da odustanem, već i dalje imam planove i širim asortiman u skladu sa mogućnostima. Nekada smo imali samo 60 izrađenih malih notesa da bih sada imala preko 600 malih, većih i crnih notesa uz bedževe, čestitke i obeleživače, a u planu su i šolje, sveske, planeri i još mnogo toga. Ponajviše smatram da sam se odveć navikla na tu ulogu male crne ovce.

Razgovarala: Tijana Banović

Fotografije: Maja Zorić