29 maj Crna ovca nedelje: Eli Gilić

Predstavila si se publici zbirkom priča “Robovi žudnje“, ali si poznata javnosti po tome što si neka svetska dela prevela na naš jezik, poput „50 nijansi siva“. Da li utiču dela koja prevodiš na tvoje svaralaštvo?

Verovatno sve što sam pročitala i prevela ima nekog uticaja na ono što pišem, htela to ili. Recimo, trilogija Pedeset nijansi me je ohrabrila da napišem zbirku erotskih priča jer sam videla da okruženje više ne pljuje toliko žene koje pišu o seksu. A kad je reč o tome utiču li dela koja prevodim na mene, nekad i rečenica iz knjige za decu može dovesti do sjajne ideje za sasvim deseti žanr.

Koje je najbizarnije delo koje si prevela? Da li si imala poteškoća kod nekih romana?

Dosad nijedna knjiga nije bila stvarno bizarna. Ali teško su mi pali neki opisi ubistava u romanu Kaligula Daglasa Džeksona kao i opis košer klanja pileća u Ogorčenosti Filipa Rota. A nekad se vežem za junake pa se rastužim kad završim prevod. To se poslednji put desilo s knjigom Život posle života Kejt Atkinson ‒ rastanak s junacima tog romana a pogotovo s Ursulom ličio je gotovo na raskid.

Tvoja knjiga spada u erotku književnost, a šta je ono što ti voliš da čitaš?

Uf, šta volim da čitam! Čovek bi rekao da je to veoma lako pitanje, a zapravo uopšte nije tako. Da ne gnjavim, volim sve što je kvalitetno, tačnije ‒ sve što smatram kvalitetnim. Obožavam i klasiku i savremenu književnost, gutam fantastiku, trilere a istorijski romani su mi posebna slabost.

Kako bi prokomentarisala našu savremenu, književnu scenu?

Ne mogu reći da pažljivo pratim našu scenu, ali ima tu divnih iznenađenja i pravih poslastica, pogotovo kod mlađih pisaca koji još nisu dovoljno poznati. A ima i ispušenih lula koje se šlepaju na staru slavu iako nemaju ništa kvalitetno da ponude.

Koji je tvoj omiljeni strani, a koji domaći pisac? Da li više voliš klasike ili si okrenutija savremenoj književnosti?

Jao, to je kao da me pitaš koje mi je omiljeno dete! Zaista ne mogu da navedem jednog i zapostavim sve ostale, a bilo bi glupo da nabrajam na pet strana. Ali ako bi mi neko stavio pištolj na čelo i rekao da odlučim, mislim da bih morala da izdvojim Dostojevskog i Andrića. Jednako volim i klasiku i savremenu književnost. Nekad mi Makjuan legne bolje od Čehova, nekad Gejmen od Crnjanskog. Ponekad ću radije čitati dobar strip od Bodlera, a drugi put ću se odlučiti za Hardija i ostaviti Pinčona za drugi dan.

Ima li draži u tome što znaš da si prva koja je u Srbiji pročitala neka dela i da će tvoj prevod čitati široka publika nakon toga?

Naravno, to je neopisiv osećaj. Ponekad ne mogu da dočekam da izađe knjiga koja me oduševi i tad me prijatelji obilaze u širokom luku jer znaju da ću satima pričati o njoj i pokvariti im čitalački ugođaj ili ih čak tolikom govorancijom odvratiti od čitanja.

Kakvi su komentari publike na „Robove žudnje“? Možemo li da očekujemo još neko slično delo?

Zasad su komentari veoma pozitivni, toliko dobri da me zbune i doslovno postide. Bilo je samo dva-tri omalovažavanja i podvođenja pod pornografiju, ali to je verovatno trebalo da očekujem s obzirom na žanr koji sam izabrala. Uostalom, bilo bi glupo da nam se svima sviđa isto. Mnogo me raduje što je većina čitalaca shvatila šta se krije između redova i što im se psihološka strana priče dopala koliko i erotska. Počela sam da pišem nastavak s novim zanimljivim slavnim ličnostima.

Zašto si ti crna ovca?

Kad bih znala zbog čega, onda i ne bih bila crna ovca.

Razgovarao: Uroš Timić

Fotografije: Eli Gilić