23 avg Bili smo srećniji

Nekad je bilo bolje

Čini mi se

I bili smo nekako srećniji

Na ulicama

Dok se upoznajemo

A odavno smo prestali

Da tražimo razloge

Gde je sve počelo.

 

Iz godine u godinu

Postaje teže

Možda zato jer se odrasta

I sve je manje rešenja

Dvadesete su samo korak

Ka samouništenju

Ka bacanju sopstvenog života

U hladne okove

Iz kojih se izlazi uz dovoljno

Vere.

 

Ne vole me ljudi

Govore kako sam grub

I kako umem da povredim rečima

A ja samo pokušavam da ih probudim

I nateram ih

Da pokidaju okove

I budu konačno slobodni.

 

Sloboda je samo stanje uma

Uz koju možemo da budemo

Malo bolji ljudi

Bar prema sebi

Dok sedimo

i traćimo svoje postojanje.

 

Nekad je bilo bolje

Čini mi se

Možda smo samo bili deca

I nismo znali

Cenovnike u radnjama

Gužve u pošti

I ravnodušne poglede ljudi.

Bilo je manje svađa po kućama

Više živaca

I mnogo više para

Da se pregura

I prehrani

Da se putuje i uživa u letu.

 

Sada

Samo sedim ćuteći

Negde van kuće

Trudim se da nestanem

Dok gledam zvezdano prostranstvo.

I pomislim kako nije fer

Da tamo negde na drugoj polulopti

Neko sada nekog voli

Neko ima više para

od mene u džepu

I pije luksuzna pića.

 

Onda pomislim kako mi sve to

Uopšte i ne treba

Jebeš pare

Treba nam samo malo više ljubavi

Trebaju nam ljudi

Za koje smo mislili

Da nam nikad neće trebati

A pre svega

Treba nam malo manje

Ove užasne boli

Koja nastavlja da razara

Iz noći u noć

Dok nekako pokušavam da

Dovedem svoj promašeni život

U red.

 

Nekad je bilo bolje

Čini mi se

I bili smo srećniji.

 

Ponovo sam počeo da maštam

Kako će opet doći dani

U kojima sam uspevao

da se nasmejem

I kako niko nije mogao

da me zaustavi

Dok bih pokušavao

Nešto nemoguće

Nešto vredno pisanja

I uvek bih uspeo.

 

Sada je sve pretvoreno

u prašnjave uspomene.

 

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: favim.com