Poete

Sigurno si pomislio da ćeš samo jednom biti mlad Ali i star ćeš biti puta isto toliko I nećeš sprečiti da...

Bijelo nebo sakri sunca svjetlost, sjajnu, Zakloni ju plahtama od snova, tanano. K’o da nebo krije, neku li joj tajnu; Nešto...

A ti, Ti postojiš. Postojiš i boliš. Izludiš, sludiš, Poneseš, zaneseš,iz korena me isteseš. Poljuljaš, naglo zaljuljaš, pa pustiš Da tresnem…...

    Zovi me plavo. Uvaljana  u prah zlostavljanja. Modra i sama hranim demone. Ne znam kako, ali hoću da nestanem....

I ova noć je tako lako digla ruke od nas, od naših stidljivih želja skrivenih ispod pokrivača. Nemamo više ni mrak...

  Budi pametna i načitana jer to ih pali, ali zadrži dovoljno maloumnosti da se hihoćeš i trepćeš na njegove pizdarije....