09 mar Beogradska tugovanka

Ispod nagog Pobednika,

imitiramo večni poljubac reka,

dok u Sahat-kuli tvrdoglavo ćute vekovi…

nesvesni krvi u kamenu,

ne čujemo tugovanku ovog besmrtnog grada.

Delimo insomniju u praznom parku,

obojeni mirisom uspavanih predgrađa,

dok košava razvejava iznad naših glava

lelujave duhove legionara, sa pitanjem:

,,Gde je nestao Singidunum?“

U nama svetli varvarska krv,

memento da smo došli kasnije.

Poput nežne miholjske kiše,

po nama nevidljivo pada

zaštitnički pogled planine

sa tornjem sećanja

na ponos jednog krvavog leta,

na tugu jednog prkosnog aprila,

i sve druge datume u svetom kalendaru

vaskrsa i umiranja…

zaljubljeni u svoj trenutak,

mi ne čujemo tugovanku besmrtnog grada.

Autor: Darko Stanković

Fotografije: pinterest.com