BEOGRADSKA ŠKOLA TRČANJA: Navijamo za sve naše pobede

28. septembra 2015.

Beogradska škola trčanja (Belgrade Running Club) jeste neobična zajednica aktivnih ljudi. U ovoj školi se, kao i u svakoj drugoj, redovno radi domaći zadatak. Drugovi bodre jedni druge, čestitaju na diplomiranju – a onda krenu ispočetka. Neko voli da ponovi gradivo, a neko da osvaja (polu)maratone, ali u svakom slučaju, svi imaju jedan zajednički cilj – zdrav i ispunjen život. Kako se to beogradske ulice pretvaraju u trkačke staze i kako nastaje trkački razred, otkriva vam Blacksheep!

Kako se rodila ideja o jednom ovakvom projektu?

Jedno 2-3 godine smo bili klub za trčanje. Problem je bio što su nam dolazili samo oni već iskusniji trkači. Oni koje smo želeli, oni kojima stvarno treba podrška da krenu da trče bi ostajali kod kuće, strahujući da će na treninzima biti najsporiji. U trčanju je do tada važila staro pravilo: najsporiji jednako najgori, što smo hteli da promenimo.

Zato smo napravili program koji je obećao nešto skroz suprotno od toga “biti brz/spor”: pomoći ćemo ti da uđeš u svet trčanja, da ga zavoliš i da zauvek uživaš u svom telu i treningu.

14520_645908662164448_4940699884680301911_n

Na koji način pojedince povezujete u zajednicu?

Gajimo duh: navijamo za sve naše pobede. Za razliku od atletskog kluba gde se ljudi trkaju međusobno i gde postoje zlato, srebro i bronza, u BRC slavimo naš zajednički napor da pobedimo sebe i uradimo nešto dobro.

Međusobna podrška je nešto što je prirodno za čoveka i nema lepše stvari nego bodriti koleginicu/u iz razrade da uradi nešto što nije sanjao da može.

Šta se to, pored rekreacije i zdravlja, postiže zajedničkim trčanjem?

Odgovornost. Prema sebi ali i prema našem paru sa kojim trčaimo. Mi to zovemo „running buddy”. To je ona osoba sa kojom imamo jako prefinjen odnos – sa jedne strane smo beskompromisno podržavajući, sa druge veoma drugarsko kompetativni. Odličan recept za uspeh – koriste ga i Kenijci i Etiopljani, najelitniji svetski dugoprugaši  u kampovima i svojim trening grupama.

Kao u svakoj školi i u vašoj postoji „domaći zadatak“. Kako se radi i ko ga proverava?

Domaći je tu za sve one koji ne stignu da urade trening u okviru naših redovnih treninga. Na odmoru si, imaš ispit, ostao si duže na poslu ili nema ko da čuva decu? Nećeš valjda da preskočiš trening? Nikako Treniraš za domaći kod svoje kuće u vremenu kada ti odgovara.

11960038_882351428520169_6551488680425071227_n

Koliko „rade“ vaše motivacione radionice? Da li je ikada bilo odustajanja ili razočarenja u vašem timu?

Odustajanja uvek ima. Ono je važan korak u učenju i u dugoročnom planu razvoja osobe je dobro.

Mi mnogo radimo na tome da ljudi ostanu minimum 1 mesec u klubu, jer znamo da je to vreme koje je potrebno da se izgradi pozitivna navika. I mislim da to radimo jako dobro, jer oko 80% ljudi koji upiše i završi našu četvoromesečnu Školu trčanja.

Na završetku škole svi polaznici dobijaju diplome. Pa evo čuvenog pitanja: šta posle diplomiranja?

Posle diplomiranja u Školi trčanje rade se konsulatacije sa trenerom. Sa njim se definiše novi cilj i u zavisnosti od prethodnog uspeha i novog cilja upisuje se još jednom Škola trčanja kako bi se utvrdili gradivo ili se ide na sledeći korak – polumaraton. Nakon jedne sezone u svetu polumaratona, može da se ide i dalje: da se obara lični rekord u polumaratonu ili da se pokuša da se završi ceo maraton.

Važno je da trening ne bude opterećenje i da stresira čoveka, nego baš obrnuto da doprinese kvailtetu života. To se postiže samo onda kada je opterećenje optimalno u trenutnoj životnoj situaciji – nije isto ako ste student na raspustu ili imate dva posla, decu i pokušavate da ostanete koliko toliko aktivni.

12017427_888721804549798_5340361666119199291_o

Razvili ste jedan zanimljiv koncept, pokrećete ljude i postižete mnogo. Imate li još neke planove na umu? Šta je to što biste voleli da unapredite u narednom periodu?

Od decembra krećemo sa novim programom koji će biti usmeren na trkače i trkačice koji žele da završe maraton i ubrazaju se na distancama od 21km i 42km.  Uključujemo salu za treninge, tako da ćemo tokom zime imati topli prostor za zagrevanje, vežbe snage i istezanje + svlačionice i tuš.

Zašto ste vi „crna ovca“?

Zato što većina Beogarađana i Beograđanki, koliko god da pokušava da se odvoji od negativnog, stalno je u dodiru sa crnim hronikama, dnevnopolitičkim spletkama, lošim projekcima ekonomskih indikatora… Postoji mesto i vreme, 3 puta nedeljno po 90 minuta, kada sve što ostaje jeste radost pokreta i druženja. Ti naši BRC treninzi i to naše zajedničko BRClove vreme, apsurdno zvuči, ali jesu crna ovca koja ne želi da se utera u tor brige i straha.

10426253_795061590582487_2773107933761679215_n

Razgovarala Srbijanka Stanković

Fotografije: Belgrade Running Club