AKO VAS NEMA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA – BOLJE DA VAS UOPŠTE NEMA

7. avgusta 2018.

Ja nisam profesionalni fotograf, ali volim da slikam, to mi je hobi. Imam korektnu opremu, čak sam i uspela da na Shutterstock-u prodam jednu fotografiju. Zaradila sam čitavih 25 centi, što mi je dalo nadu da, budem li dovoljno uporna, jednog dana možda budem imala lep prihod od fotografisanja.

Tako je, ja sam optimista, kako drugačije opisati nadu zasnovanu da prihodu od 25 centi!

U međuvremenu, pošto se pročulo da umem i volim da baratam fotoaparatom, drugarice me povremeno cimnu kad im zatrebaju dobre slike.

Šta znači “zatrebaju”? Za nas, žene, sve je “potreba”, čak i samopromocija na društvenim mrežama. No, dobro, treba ići u korak sa vremenom. Ako te nema na instagramu ili FB, ne postojiš.

Rešile drugarica i ja da se slikamo, jer nikad se ne zna šta te u životu čeka. Treba biti spreman na sve, a to podrazumeva i da imaš dobre fotke.

I tako, ako ste pre neki dan ugledali dve ženske osobe kako se šunjaju po jednom trendi stambenom bloku glavnog grada i usput izvode čudne pokrete nalik na presvlačenje na javnom mestu – to smo bile nas dve.

Gde ćemo da se slikamo? Hajdemo do onog novog bloka, deluje vrlo urbano i ima dobrih kafića… jedini je problem što je u ovo vreme gužva, svi će da nas gledaju. Ali nema veze, baš je kul prostor, videćeš…

Ne dopada ti se? Ok, idemo dalje, možemo tamo napred, tu sam ranije živela. Valjda neću sresti nikog poznatog. Tu mi sada stanuju svekar i svekrva, samo oni da ne naiđu, šokiraće se. Gde su mi deca? Ček da razmislim… ma nemoj da me štrecaš, mali je kod babe i dede na selu. A mala je u vrtiću, i zamisli zdrava je… jupiii…

Šacnule smo jedan kafić, taman fino nije radio, pa smo mogle bez blama da se smestimo i pretvaramo da radimo bitne i pametne stvari. Istina je da bi nam kafa baš prijala, a slike sa šoljama su totalno kul, ali ništa od toga ovog puta.

Zatim smo se premestile na obližnje igralište. U tom trenutku je srećom bilo prazno.

Znam, sešću na ljuljašku, pazi sad… opa, ne mogu da stanem, što ih prave tako male… ma nisam se raširila, koja li je budala ovo napravila… a evo uspela sam… ajde brzo slikaj dok neko ne naiđe… da vidim… jujuju, briši to… pomozi mi da se izvučem iz ovoga, boože odakle ti uopšte ideja da me slikaš na ljuljašci…

A onda, odmah iza ljuljaške, ugledale smo savršeno mesto. Betonski zid. Ne, nije bila poenta da sedne na zid, nego se smestila na tlo (takođe od betona), a ja sam je slikala odozgo. Kožna jakna, štikle, “boho” haljina… već viđeno? Možda, ali je ispalo sasvim dobro, štaviše.

Ček malo da se namestim… kako ti se čini? Vide mi se gaćice? A, ne ne, sačekaj da povučem haljinu. Šta kažeš na cipele, za slikanje su boli glava… da li su udobne? Pa ono… onako… ali za slikanje, fantazija, niko nema ovakve! Ajd kao ja kuckam u telefon… jao vidi ovde je puno pikavaca, na igralištu, fuj… ček da ih gurnem… e, ajd požuri, dolaze neka deca, otkud baš sada i ovde… dobro, znam da je raspust a mi smo na njihovom terenu, ali baš su mogli malo da pričekaju…

Nego znaš šta, idemo malo dalje, na ono poljanče tamo, hladovina je, vidi ono drveće, biće nam super… samo da se presvučem… ma jok, deca ne gledaju, uostalom ja ću kao Hudini, ili kao Koperfild, vidiš, ovo prvo navučem a onda lagano skinem ono što je ispod… ups, vidi mi se brus… neee, nemoj sad da slikaš ubiću te… izbriši te slike obavezno… čekaj prvo da vidim… juu, vidi kolike su mi sise haha…

Na poljančetu, ispod drveta:

Vidi ovu bluzu, strava je… ajde sad, škljocaj… kako da se namestim? Aha… dobro, a ruke? Obavezno da se vidi ovaj detalj na rukavu… ne, ne radimo modni editorijal, ali da se vidi rukav, inače što sam je uopšte kupila?… da vidim… hmm, nije loše, uopšte nije loše….biće nešto od nas. Hoćeš tebe da slikam? Hajde da probamo… gle, vidi ti nju, pa ti znaš da poziraš,  slike su ti strava… ajde dobro, dosta je bilo, sad opet ja, drži aparat… Hej, sada ćemo tamo dole, vidiš one dve klupe, lokacija je totalno kul, plus nema nikoga. (Radni dan u podne, temperatura oko 35 stepeni, naravno da nema nikoga). Obuću ove čizme… ne, nije mi uopšte toplo u njima, super su za vrućinu… ovo haljinče… kakve su mi noge? Ajde kao ja hodam a ti me slikaš u pokretu… kako to misliš, nema nikakvog smisla? Ma što ti treba smisao, batali smisao, daj da napravimo dobre fotke…

Eto, ako ste pre neki dan videli dve lude žene kako nešto muvaju i slikaju na +35 stepeni, oko podneva, onda kad je sunce najjače a svetlo najgore, to smo bile nas dve.

Nadamo se da se niste šokirali, i da smo vas lepo zabavile. Važno je ići u korak sa vremenom, jer ako vas nema na društvenim mrežama – to je kao da ne postojite.

Autorka: Vladana Stanojević