Mina Miladinović i „Koko Daš“

11. juna 2014.

Minu sam upoznala na zajedničkom putovanju po Evropi. Nas četiri matore koke, obilazile smo evropske gradove i puno se smejale. Bilo nam je božanstveno, svakog dana drugi grad i druge priče. Do tada nisam poznavala Minu , samo iz viđenja. Od tada je prošlo bar osam godina. Sve do danas ne pamtim da sam upoznala osobu koja je toliko autentična i svoja.

Jedna od retkih svetlih primera koju nije uhvatio pančevački  Voz-Coupe-Šaran-Njegoševa-znam šta ste radili prošlog leta-sindrom. Pravo iz pančevačkog smoga iznikla je svetla i sjajna Mina Miladinović (devojačko-Ilić), posuta vilinskom prašinom, mašući svojim čarobnim kreatorskim štapićem i stvarajući svoja mnogobrojna umetnička dela.

koko-das

Ona je naša Alisa u zemlji čuda, samo što ta čuda ona sama pravi od raznih perlica , šljokica, čipkica i materijala u boji snova. Ona je završila arhitekturu, bavi se raznim stvarima, pravi kostime za predstave , kreira, vredno radi, a najpoznatija je po svom nakitu “Koko Daš” koji izlaže na izložbama, a koji se može naručiti i online ako ste dovoljno brze a koji se odmah razgrabi tako da devojke sa nestrpljenjem očekuju sledeću kolekciju. Od skoro je i mama jedne predivne devojčice Nike, tako da Nika već sad srećno maše rukicama jer će mama da joj šije haljine za mature i sve ostale prilike.  Pošto o njoj ima toliko puno da se priča, pustićemo je da sama priča i podeli sa nama malo svoje čarolije.

koko-das5

Ćao Mina, nismo se videle dugo, reci nam šta trenutno stvaraš i na čemu vredno radiš . Koko izlaziš na kraj sa „mama-obavezama“?

 

Podsetila si me na to dugo toplo leto koje je ostalo iza nas i na trenutak sam odlutala do mora i sunca, prugastih majci i gondola, a onda me je trgla jedna misao: Šta smo sada, ako smo tada bile matore koke? (smeh)

Trenutno sam najviše okupirana time što sam mama. Nalazim da je to, pored svih stvari kojima sam se bavila, najznačajnije i najlepše zanimanje i pažljivo sam posvećena toj novoj ulozi. Pokušavam da se vratim u stari poslovni kolosek kao ipak druga osoba, i radujem se da vidim koliko će nova saznanja, inspiracija i ozbiljnost doprineti mom stvaralaštvu.

Tvoj nakit „Koko Daš“ neprestano izaziva pažnju, do sada su tvoje kolekcije „Koko Baš“, „Koko Šta?“, „Koko kašičica šećera?“ i druge odmah razgrabljene. Pošto su svi tvoji radovi unikati, da li kada praviš neku ogrlicu zamišljaš osobu koja bi je nosila? I kaži nam kada će biti sledeća izložba nakita da budemo spremne i „Koko“ brzo će izaći tvoja nova online kolekcija da možemo da rezervišemo našu najdražu ogrlicu?

 

Mislim da „Koko Daš“ nikada ne bi bio primećen da sam imala neku ciljnu grupu devojaka koje bi ga nosile. U tom slučaju nedostajala bi doza iskrenosti, koju verujem da ljudi prepoznaju, i  zbog koje zavole „Koko Daš“.

Svaki komad dizajnirala sam za sebe, razmišljajući o tome kako bih ga nosila i kako mi se dopada. Trenutno radim na unapređivanju „Koko Daš“, redizajniranju logoa, originalnog pakovanja i sajta. I izrađujem komade namenski za jednu kolekciju za inostrano tržište. Tako da ovaj period koji deluje kao pauza, ustvari je vreme promena koje ćete imati priliku da vidite, u skorijem periodu.

koko-das2

Ti si i arhitekta po struci, za one koji ne znaju, radila si scenografiju za predstavu „Čarobnjak iz Oza“, praviš i kostime , pa nam reci da li radiš na nekoj novoj predstavi?

 

Ja sam arhitekta, ali se bavim scenografijom i kostimom od 2005. godine. „Čarobnjak Iz Oza“ je moja prva profesionalna predstava, jedno značajno iskustvo.

Nedavno smo, moj suprug (koji je takodje arhitekta) i ja, završili rad na scenografiji i kostimu za predstavu „Ćelava Pevačica“, u režiji mlade rediteljke Isidore Goncić. Predstava se izvodi u Ateljeu 212.

Pošto znam da sama sebi šiješ stvari, što je predivno, reci nam zašto nema više devojaka kao što si ti i kako si uspela da ostaneš svoja u moru istih? Da li rado šiješ i za druge?

 

Hvala ti na ovim laskavim rečima. Ipak ne mislim da nema još devojaka koje svoju svakodnevnicu čine drugačijom. Poznajem dovoljno njih da još uvek mogu da poverujem da su ljudi lepi i dobri.   To su oni kojima rado sašijem ponešto na dar.

koko-das3

Pored svih interesantnih stvari koje radiš , da li možeš da izdvojiš jednu koja ti je omiljena i gde se najviše osećaš kao kod kuće? Koji je tvoj najveći poslovni uspeh i na šta si najviše ponosna poslovno i privatno?

 

Jako verujem u Koko Daš. Od uvek sam želela da napravim nešto svoje. Znam da ću jednog dana smatrati to svojim najvećim poslovnim uspehom i da je sve ovo još uvek početak nečeg dobrog.

Kako izgleda jedan tvoj dan i „Koko“ imaš slobodnog vremena za druge lepe stvari, kafenisanje, druženje itd.?

 

Imam vrlo malo slobodnog vremena. Uglavnom su vikendi rezervisani za druženja. Mada ne osećam da mi fali nešto više od toga, jer su i životi mojih prijatelja takodje drugačije organizovani, pa su nam susreti redji ali im zato pridajemo više značaja. Koliko god dani imali manje više iste obaveze ipak su svi potpuno drugačiji, od bebe do moje jednogodišnje devojčice promene su vidljive svakog dana, uvek nešto novo čemu se raduješ.

koko-das4

I za kraj reci nam zašto si ti crna ovca?

 

Kao sto sam malopre rekla, ne mislim da sam ja neki izuzetak. Jednostavno, živimo u vremenu koje je preplavljeno neukusom,odsustvom estetike i znanja o njoj, tako da ljudi koji su zaista kreativni u oblastima kojima se bave, jednostavno ili deluju sa margine, ili u njoj žive. Jednom rečju, prostakluk i neobrazovanje su postali mainstream, tako da je svaka istinski kreativna i obrazovana osoba primorana da igra ulogu „crne ovce“.

Milja Stanković

Fotografije: Koko daš