04 okt Вечита (не)складност

           „Сви мушкарци су исти.“

           „Све оне само гледају новац.“

          „Мушко је. Нема шансе да је целог живота веран.“

          „Немој јој никад показати да је волиш, искористиће те.“

Стереотипи, генерализација, банализовање.

Приличан број, нерадо признајем и забрињавајућег процента, припадника „најразвијеније“ врсте житеља ове планете поседује овакав начин размишљања манифестован у горенаведеним фразама. Било да је реч о резултату несрећних и неузвраћених љубави, погрешне перцепције или самохваљењу, оне који су оваквих схватања готово је немогуће разуверити.

Слажем се да ни предрасуде нису на одмет. Оне су свакако настале као збир знатног броја примера сличне појаве и корисне су ако се прихвате као вид обазривости. У супротном, свог заговарача могу веома вешто учинити таоцем у сопственпом уму и телу. Као и у свим сегментима стварности, супротстављам се и овом уопштавању кад је реч о вечним размирицама међу половима.

Нити су сви мушкарци исти, нити су све жене исте.

Јер да јесу, онда би свако од нас лако нашао свог партнера, не би никог у свом окружењу нарочито заволео или се временом разочаравао. Кад не бисмо знали за укус чоколаде, џем би био најслађи. (Веома изражена субјективност аутора!)

Рећи ћете: „Ех, сад и ти претерујеш!“

-Не, само чиним оно чему смо сви понекад склони – поједностављујем и олако закључујем.

Ако су ме чему научиле године школовања и рада у сталној комуникацији с различитим профилима личности, то је да ништа није „црно-бело“. Нити су сви богати људи нелегално стекли своју имовину, нити су сви сиромашни поштени, нити су сви свештеници религиозни, нити су сви јединци размажени, нити су све жене сентименталне, нити су сви мушкарци борци.

Ум је изузетно комплексна појава. Свака личност је деминстрација различитог склопа  особина, условљена генима, васпитањем, окружењем, емотивним побудама, искуством, приликама у којима се афирмише одређена карактерна црта. Некада и себе изненадимо колико смо у нечему успешни или не, сваки тренутак је прилика да упознајемо сопствене потенцијале и у складу с тим себи постављамо домете. Ако сваког новог дана сазнамо нешто ново о себи, како онда можемо до краја судити о другима?! А тек на основу неког претходног неславног искуства! Страшна лакомисленост која нас може коштати квалитетне љубави, пријатељстава, пословних односа. Као што ни све жене не гледају искључиво материјалну страну код партнера, немају амбицију да га уходе и праве љубоморне сцене, не завиде својим другарицама на лепоти и успеху, тако ни сви мушкарци нису бахати, не хрле за квантитетом у љубави већ за квалитетом, нису сви склони насиљу и нису присталице тезе „дуга коса, кратка памет“.

Дакле, уколико желимо да нас неко сматра посебнима, било да је реч о љубави, пријатељству, послу, и тиме нас у својој свести изведе из генерализације, морамо се сами тако поставити према својој околини.

На крају крајева, не можемо једни без других и то је једини одраз уопштавања који ћу себи овом приликом допустити.

Ауторка: Милена Сретић

Фотографије: photoflake.com, tumlr.com