O tvom imenu, se ne pišu pesme. Jer je ono poezija, samo za sebe. O tebi ne govorim, onako, kako o drugima, to pokušavam. Jer tebi, sve pred tobom, mogu da izgovorim. Ti nisi neko, zbog koga, sebe ne razumem. Ali ni tebe, ne moram sebi da objašnjavam. Ti si takav, kakav zaista jesi, i tu ništa nije upitno. Ne idealizujem te, jer si mi realan, sasvim...
Ukoliko biste posmatrali Ratomirov anfas, opazili biste brazdu nespokoja u prostoru između žbunastih obrva. Beše jezivo duboka i činilo se da skriva obilje tajni čija težina ne treba biti poverena običnom smrtniku, poput njega. Prizor, prethodno opisan, može se smestiti u nekoliko minuta potrebnih da...
Čujem sebe kako teško dišem izvan svog tijela u tvome uzdišem za tvojim uzdasima komponujem tvoje dahove pretvaram ih u mračne rapsodije. Osjetim tvoje prste kako zapinju na mojim usnama. Gurni mi prste u usta i ja ću progutati svoju slatku iluziju. Stegni me oko vrata ali udavi me čežnjom. Zubima mi načni meso i pusti da trune. Osveti...
Dobro je kada nešto znaš da radiš dobro. Voziš auto, kamion, lepiš pločice, ili da staviš dva prsta u usta i zvizneš da se zatrese cela ulica. Nije to mala stvar. Ili da pimpuješ loptu do 100, znaš sve timove finske druge lige, da izvadiš...
Uzmeš hromiran pištolj, Staviš cev u usta, Setiš se psa. Bacaš pucu. Hajmo ponovo. Uzmeš hromiran pištolj, Progutaš dve pilule, Zaliješ viskijem, Staviš cev u usta. Pripišalo ti se. Bacaš pucu. I tama ti se smanjuje u očima. Imaš mali svet na oba dlana. Ali kada ubiješ sebe znaj Da će neke isto tamne oči, Zasvetleti negde. Upucaj se vremenom. Samo ne...
Ulična svetla formiraju ekosistem. Njihova rebra su otkinuti delovi kosmosa i mi živimo između kostiju tog skeleta. Ona oponašaju nebeska tela, prodiru kroz kičmu roletni u mladićev stan. On ne može da odvoji pogled od senki na plafonu. To su vilice demona koji su se...
Po neka još, Marina Cvetajeva, Vrpcom sebi vrat raspukne Kad moje prste Udome Usne tvoje. Po neko se još s mosta baci Kad i moja sena čezne za ivicama ambisa; I pohrle za njom na hiljade novih ćelija Koje nikada nisi ni dodirnuo. Po neka se još Silvija Plat Pita gde su joj udovi Kad tvoji kukovi Obgrle...
Kad fališ, nije to onako, kako bilo ko drugi nedostaje. I duhovno, i mentalno se uranjam u procep, koji si za sobom, u meni ostavio. Pa hodam, sa rupom u grudima. Imam utisak, da je toliko velika, da kroz nju, na ulici, gospodin iza mene, pozdravlja komšiju, koji mu ide u susret. Osećam, kako vetar duva kroz rebra, i suši mi pluća, steže...
Hej! Bok! Stojim pred tobom i gledam te kao da te vidim prvi put. Tko sam ja? Što sam, znaš li? Ne budi zbunjena. Ne znam ni ja, vješto si me okrenula oko moje osi i sve dok se smijem ne moram znati na kojem tlu stojim. Što sam...
Pomisliću jednom da nije bilo sasvim uzalud. Prelepiću sećanja veselijim kolažom i pustiti da svaka neostvarena želja samu sebe ispriča. Ali znam, uplašiću se pred sopstvenom maskom; niz kičmu će militi svaka laž kojom sam te pred drugima kitila, kako bih uspravno pred samom sobom...