Opiši me, jednom rečju, kao kad pisac opisuje ljubav. Nacrtaj me, jednom bojom, kao kad slikar crta osmeh. Odsviraj me, jednim tonom. Kao što muzičar svira tišinu. Poželi me, za večnost, kao što sanjar želi jastuk. Ispruži dlanove ka Suncu. Spustiću na njih svoje. Sklopićemo oči i u potpunoj tišini, izgovarati najlepše zavete. Osetićeš svu ljubav ovog...
Toga dana imala je slušalice u ušima. Dan je bio običan, sunčan. Kao i svaki drugi letnji dan, kad je dan. Često je slušala muziku jer je to volela. Prijalo joj je da se odvoji od sveta, od svega i svakoga ko bi se u tom...
Pre par dana mi je telefon otkazao poslušnost. Jednostavno je odbio da se uključi i pored svog truda spasa mu nije bilo. Matična ploča je odlučila da ode na večna lovišta i, kako sam se neprijatno iznenadila kad sam uključila popravljeni telefon- sa sobom je odnela...
Otrgni Stare listove Iz dnevnika Stare listove Požutjelih korica Ispisanih mastilom Otrgni Ostrgni se od Starih sjećanja Od izbljedjelih Uspomena Od prašnjavih Dnevnika I starih pjesama Ispiši neki Novi stih Nadji nove rime Pa ga ukrasi Novim bojama I sroči ga Na listove Otrgni Stare listove Iszbriši Izbljedjele Uspomene I započni Novo poglavlje Sa novim rimama I novim stihovima Autor: Nemanja Batinić Fotografija: weheartit.com ...
Ako noćas, odlučiš da me okusiš. Neka bude senzualno i bezobrazno. Taman toliko perverzno, da bude muževno. Onako dugo, požudno. Snažno. Neizdrživo. Jedva odloživo. Kao ništa drugo, što si ranije želeo. Ako, odlučiš da me probaš. Neka bude svim čulima. Nekontrolisano umereno. Džentlmenski suptilno. Dok me ne upiješ. Očima, usnama, i šakama. Ako noćas, odlučiš da me okusiš. Okusi me celu. Jer posle mene, nijedna druga, neće biti tako ukusna. Autorka: Dragana Marković Fotografija:...
Čudno je to na šta su sve ljudi spremni za povratak voljene žene. Slanje sveća, bombonjera, pevanje pod prozorom, cvilenje preko telefona, ma razne gluposti. Sve da bi se posle određenog vremena ponovo posvađali i opet krenuli iznova. Zatekao sam prikačen na vodokotlić papir sledeće sadržine...
kada uspeš da pronađeš nekog kao što sam njega ja kome ćeš se do kostiju do srži ogoliti cela kome ćeš najmračnije tunele sebe pokazati kome ćeš se isplakati konačno dok si pred drugima godinama svoj gutala bol i znaš da će tu ostati onaj koji će te takvu - kakva si svakim danom više voleti onaj...
Mislim da nikad više nećemo osetiti tu lakoću i bliskost s nekim kao kad podelimo slušalice i slušamo – istu pesmu. Ne možeš to sa svakim. Nema to veze sa higijenom, već sa higijenom duše. – Evo ti jedna slušalica – rekao je, a iz minijaturnih crnih...
Svako ima svoju Marinu, Koja spava u nekom žarištu sreće i Koja dođe u snu, mahne kao u prolazu, Dok ti ćutiš, sa repertoarom riječi Koje java nikada nije čula. Svako ima svoju Marinu, Onu kojoj svake noći dodijeli Glavnu ulogu u svom komadu Koji čeka na premijeru. I svako ima ono mjesto, zgradu...
Meni ne trebaju naše uspomene. Ne znam šta bih radila sa njima. Ni opipljive ni one koje su samo sjećanje. Ponesi ih sve. Kad već ideš, ponesi i izbaci smeće. Znam. Sad ćeš početi da mi prebacuješ kako smećem nazivam dane u kojima smo bili sretni. Kako mi ništa ne znači...