Kad napunim 20 i obujem nove crvene cipele od pliša zaboravim na zlobu a zadržim sve ciljeve i poljupce dobijene od ovog života Kad obujem nove crvene cipele i setim se da je zima već prošla a moje proleće tek dolazi jer dvadesete znače učenje italijanskog ruske poezuje slušanje Toske na gramofonu šetnju kroz pijacu zaljubljenost u mirise breskvi i lubenica sećanje na sve stihove koji su me ostvili u životu Kad se začuje bat mojih crvenih cipela na stanici dok ulazim u prvi voz sa gitarom koju još učim i...

26 jula, 2018 /

Nema čoveka na svetu koji barem jednom u životu nije izgubio nešto. Bar neku stvar, neku najmanju sitnicu. Dokumenta, ključeve, daljinski, ceduljicu sa važnim brojem telefona, pojam o prostoru i vremenu. Oni srećniji ponešto i pronađu. Često ne baš ono što su tražili. Ali poklonu...

25 jula, 2018 /

Sve što sam volela kod tebe, bih dala nekoj drugoj da voli. Ja sam se umorila. Više nije važno, da li smo isti. I da li još osećamo, ono što ne razumemo. Ne obaziremo se na želje. Ne osećamo, da li nam butine drhte, kada se vidimo. Ni da li se, sve u telu slobodne hemijske supstance, razliju po mozgu, i...

25 jula, 2018 /

  Kad dođeš do Sarajeva, U noći kasno kada dođeš; I sve sijalice, Sa ivica padine, Primiš na dlanove tamne. Kad dođeš do Sarajeva Po suvoj kiši, Kad zemlja tvoje tabane Ukroti, Kad svratiš Ne znajući da ćeš ostati; Kad Sarajevo ustane Samo jer se ti budiš, Kad sve te nanule Vreme oguli; Proći će samo nekoliko života Kao da su prošli...

25 jula, 2018 /

Sigurno rado čitate blogove, čim ste ovde. Verujem da ste se bar jednom upitali kako izgleda kreativni proces stvaranja bloga. O samom pisanju nekom sledećom prilikom. Ovog puta evo iz mog ugla priče o slikanju za blogove. Naime, kad sam postavila ovaj sajt sa kratkim pričama...

24 jula, 2018 /

Kad se rodiš, isti si kao i svi ostali. Donela te je neka srećna roda. Još nepoznata lica ti se raduju. Često plačeš i spavaš i sve deluje kao malo ubrzani film koga se posle nećeš sećati. A onda rasteš i postaješ sve više ti. Izrasteš...

24 jula, 2018 /

Noć je potrajala taman toliko da se više ne seti niko koja je svrha sna. U nepoželjnom jutru pred nama maglila se ona tama prizora sinoćna. Da smo se smislenije oćutali do smrti bismo šaputali pitanje otužno. Ovako nas krvnički goni po zapećcima u vasioni ni krivo, ni dužno. O zašto smo se nevini, mili u tuđu ljubav...

24 jula, 2018 /

Umrla je u trideset petoj. Doktori su rekli: „Operacija je bila uspešna“. Ali onda, posle nekoliko dana, taj tromb se otkačio i otišao do njenog mozga. Tog jutra skuvao je dve kafe. Nije popio ni jednu. Umesto iscrpljenog tela što je ležalo na jastuku pored njega,...

23 jula, 2018 /

Ovako više ne može, Marina. Nije da ti nisam rekao, opominjao sam te već par puta da će do ovoga doći. Sedi, i smiri se. Nisam vredan suza. Slomili smo se od zagrljaja, usne su se ulubile od poljubaca, srca popucala kao santa leda od tolike ljubavi. Nije da...

23 jula, 2018 /

Zašto pišemo? Liječimo li tako neke dijelove sebe, za koje ni ne znamo da su slomljeni, ili zapravo na glas pričamo, nekom imaginarnom prijatelju, sve što smo doživjeli a nismo bili spremni podijeliti s ljudima oko sebe? Jesmo li odabrali otuđenje, kao rješenje i bijeg na...

23 jula, 2018 /