Nisam rođena ovde i nikad sebe neću nazvati čistokrvnom beograđankom sa Dorćola, niti ću se ikad pretvarati da i dalje neke reči ne izgovaram milanovačkim akcentom. Svakako mi te preprike oko provincijalaca i starosedilaca nikad nisu imale smisla. Zar je to zaista bitno, da li...
Da kraj nije izmišljen početak ne bi postojao Zato, idem unazad Počeci mi nikad nisu dobro išli Ne umem da se odlučim Pojma nemam kuda će me ovo odvesti Volim da znam na čemu sam, pa sam odlučila da ovo bude kraj Ukoliko želis možeš mu dati ime početak Oduvek vidim svet...
– Pogledaj na šta liče ovi zidovi! – rekao je Žmu. – Još nisam srela čoveka kog toliko uznemiravaju rupe u zidu. – Ni ja ženu koja toliko voli da buši. Šta će nam ovoliko slika? U epizodi „Zidovi“ mladi bračni par vodi žučnu raspravu o neophodnosti/nepotrebnosti porodičnih...
Prve tri, četiri godine praktično i nisi svestan tog datuma. Ne znači ti ništa. Ne sećaš ga se. Jedino na slikama vidiš neke ljude za koje ti je žao što nisu više živi, i da si još tada imao predispoziciju za klempave uši. Matorci te...
Tebi je bilo glupo reći, da te volim. Jer ti je svaka izjava ljubavi, na patetiku mirisala. Suviše racionalno si se ophodio, prema tako, iracionalnoj činjenici. Ti baš voliš činjenice, one praktične, dokazane teoreme. Jasno ti je, kako mehanizam funkcioniše. I šta ga pokreće. Ti si majstror za konstruisanje, novih uverenja. Onih, po tvojoj meri. Ljude oko sebe, makronomski pretvaraš u mikro makete, kojima vladaš. Tebi je...
napisala sam sebi poruku velikim slovima „TREBATI JE BEZLIČNI GLAGOLSKI OBLIK“ zalepila je na ogledalo i gledam je svakog jutra kada ustanem moram da podsećam sebe na to jer ti meni trebaš i u toku noći kada me noćne more probude trebaš mi da me ušuškaš kao malo dete i uspavaš ili razbudi trebaš mi da me zasmejavaš...
Jutros sam davala krv I možda sam nekom prenela tebe, Možda sam osudila druge Da nikad u ljubav ne poveruju I prenela te, Poput bolesti, Ako se već i sam nisi Svojim odsustvom proširio. Jutros sam naštinu Mislila na tebe. I možda sam te nekom noćas, Pijana, Za sebe zadržala, Ako se već i sam nisi, Negde na kiši, Nečijim...
Teško Sklapam rječi Kojim cu ti reći Da nisam kao drugi Ne drži Me mjesto Ja i dalje tražim To možda za neke Izmišljeno svjetlo Lagano Se krećem po mraku Po ulicma Po starim Pločnicima Lutam Prašnjavim cestama I skrivenim mjestima Zato me ne pitaj Zašto Ne mogu da stanem Zašto kraj tebe da ostanem Jurim svjetlo Tražim ga U dubokoj noći I nešto mi govori Da ću do njega doći Autor:...
Nikada nisam voleo kravate niti sam razumeo ljude koji ih nose da li zbog toga što im prija nešto što uporno steže vrat poput omče ili zato što im je nošenje kravate nametnuo sistem. Kravate su mi uglavnom služile kao modni detalj i kao jalovi pokušaj stapanja sa okolinom i primenjivanja fraze ''Odelo čini čoveka'' kojom nas bombarduju od samog rođenja. Nisam zavoleo kravate čak...
Čekam te ponovo,na granici realnog i imaginarnog. Gdje da pođemo ovaj put? U surovu realnost ili svijet razbibrige? Gdje da se nađemo mimo krvožednog svijeta, Željnog pakosti i svega lošega? Gdje da se volimo mimo lažnih ljubavi, Koje prazno obećavaju vječnost? Gdje da se grlimo mimo ruku, Koje čim zagrle zabijaju nož u...