Između dva leta, Dve otpale jeseni, Četiri izmišljenih zima, Pola decenija propalih svakodnevnica, Usnulih čekanja. Sudaramo se u uzaludnih nadanjima, Bespotrebih ukrštenica, Istrošenih godina. Onesvestio si se prekrasno, Otreznula sam se prerano. Sazreo si kad cvetaju lipe, Uvenula sam kad lišće otpada. Ti besniš u oluji, Goriš u tvojoj prostodušnosti, Čupaš koren tog zrna sećanja, Jedinog zvezdanog sazvežđa U kom lutaš, Ja...

23 maja, 2018 /

"Drago mi je što sam imao priliku da učestvujem u realizaciji projekta "Umetnost i delo" i obogatim svoje iskustvo radom sa maloletnicima iz VP Doma u Kruševcu. Nadam se da će se u budućnosti pridavati više pažnje sličnim projektima, jer mislim da se i kroz...

23 maja, 2018 /

  Stapaju nam se boje Tvoja crvena Ovlaš dodiruje moju plavu Moja žuta se već prepliće Sa tvojom zelenom Moja bijela čeka da joj Tvoja crna stane na crtu Znam da i ti uživaš u ovoj fuziji Konfuziji Igri tijela koja se Miluju bez dodira Tvoj pogled se prosipa Po mom licu I ljubi stare ožiljke Koji polako nestaju Pod tvojim...

23 maja, 2018 /

Poklonila si Prostor za švrljanje Pri zagrljaju Sudar sa tvojim naočarima Uzdrma i moju perspektivu Tvoje boje kose Prosuti na sive pločnike Tvoja kosa Raščešljava stvarnost Uzdrmanu zemljotresima Ižvrljanih polja Da li si stvarna Ili sam te samo Docrtao   Autorka: Vladana Plavšić Fotografija: weheartit.com ...

23 maja, 2018 /

  Krntija me je izdala po ko zna koji put. Čulo se nešto poput „puf“, noga je proletela kroz kvačilo, i auto je bez brundanja motora nastavio nizbrdo. Pokušao sam odmah da ga upalim ponovo, ali uzalud. Izašao sam na pravac. Još uvek nošen silom nizbrdice,...

22 maja, 2018 /

Uvek zastanem dok izgovaram tvoje ime, odajem počast ljubavi. Nama. Ponekoj ptici. I onoj tvojoj da ljubav voli slučajnosti. Jedna reč, šapat vetra, oduzima mi ono najlepše od tebe. Da te slušam dok izgovaraš naše ime – postojanost, oduvek. Zato volim snove, tamo postojiš, izvajan od terakote s mirisom kiše, zapisan dodirom koji samo ja prepoznajem. Tamo se...

22 maja, 2018 /

  Rastali smo se na peronu 22 Tvoje 24. godine, Na gotovo ugašenoj železničkoj stanici Gde po neki je tek voz Odlazio najdalje za Beograd. Ne znam ko je koga ispraćao, Ali rastali smo se ipak. I umesto svadbarskog Imali smo svedoka za rastanak. Jedan oniži, pod kapom zaspali, dispečer. Nosila sam ti prtljage; Ćutke smo do...

22 maja, 2018 /

– Ti misliš da ja volim da treniram? Najviše to mrzim na svetu, ali moram! Pogledaj ove jastučiće, ovaj celulit! – devojka za susednim stolom je vatreno govorila mlatarajući rukama i opasno se mršteći. Nije bila debela, ali sam znala da je ti mali „viškovi“ neće...

21 maja, 2018 /

U noći kad se ljudi Po kućama osipaju Dvaput proveravajući Dvaput zaključavajući Ulazna vrata Dok zebnjivo polažu U krevet Kao u grob Telo puno krvi Ugrušene Luna se prelama Kroz krošnje Hrani ponoćni požar I svet je talac Njenog hira U ta nedoba jutrim Dečački poskakujući Dečački maštajući Žudnju Tamnih očiju Njena mesečina Kroz grane Njeno svetlucanje Kroz trepavice I žamor, odasvud -Vučja su to posla Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...

21 maja, 2018 /

Znaš, tu noć. Kada si govorio, kako ti nedostaje. Da te trenuci, predmeti, emocije, podsećaju na nju. Da sa njom više nije išlo. A bez nje, ne znaš da li će ići. Da imaš strah od vezivanja. Od gubitaka. Odlaženja, ostavljanja i napuštanja. Znaš, tu noć. Kada si govorio, kako ti nedostaje. Meni si nedostajao ti, dok si ležao pored mene. Sa šakom, u mojoj šaci. I mojim mirisom, na tvojoj koži. Dah...

21 maja, 2018 /