Odustao si. A šta ja uvek radim kad odustaneš? Vraćam se. Šutiram ko kamenčiće parčiće slomljenog ega do tvojih ulaznih vrata. Zapravo do ulaznih vrata tvoje zgrade, jer uvek me dočekaš raširenih ruku ispred ulaznih vrata tvog stana, a dotle ne smem pognute glave, pa...
Nije kraj. Ostajem ti u snovima, a dok sam tamo – živ sam. Dišem i moja pluća su zdrava, bez mrlja. Ne smetaju mi više ni fleke na zidu. Još jedan dim, molim te. Zaspaću, obećavam. Biće mir. Odvešću te u Norvešku, vidjećeš srećne ljude i...
Giriček Grk šetao je ulicama Zemuna. U glavi je stvarao svetove, te zamišljao kako i kao jedan stanovnik Pariza može biti ponosan i voleti svoj grad… Dobro, opštinu, ali to je druga priča. Kada je ušao u „ružin vrt“, kako su jedno dvorište nazivali klinci, nije...
Ponekad nebom, Retko tlom, Po savetima Prošetam uglavnom. Napušta me snaga, Sve ređe sam svoj, - Da li bi starila Zajedno sa mnom? Pred kućom sedim, Osmatram ljude, Kao i svaki matori čovek; Nekom se javim, Tvoj uzalud imam broj - Nisam ni mislio da te pozovem. Dok ispijam vreme Uz kafe gorke (Ni mrvu šećera ne smem da stavim), Imam i...
Crna ovca ove nedelje je Slobodan Jovanović, grafički dizajner koji živi i radi u Banjaluci. Kada nije na radnom mjestu, Slobodan uživa u društvu dragih ljudi, igra video igre, gleda filmove i serije, a u posljednje vrijeme, na našu veliku radost i zadovoljstvo, počeo je...
Kada sam imala sedamnaest godina ljubila sam se sa jednim dečkom na moru. Bilo je lepljivo i osvežavajuće u isto vreme. Sedeli smo na nekoj steni, mesečina je obasjavala more, nas i diskoteku iz koje je treštala neka budibogsnama muzika. Nije bilo romantično, ali mislim...
Sedi u mojoj sobi. Pita: da li mogu da prespavam kod tebe? Možeš, uvek. Znam te četvrt veka. U sebi se mislim, ne možeš baš uvek. Pita: da li možeš da mi napuniš upaljač? Mogu. Pitaće opet. Napunićeš ga. Pita za kremen. Zameniš mu ga. Daš mu rezervni. Pitaće ponovo za kremen. A kući ima rezervni. Nabavićeš...
Dovoljno blizu, sediš pored mene, da čujem kako dišeš i dovoljno blizu da vidim kako isparavaš. Ne, to nije zbog dima tvoje, već sedme, cigarete: Zaista se pretvaraš u oblak isparenja. Nestaješ. Još mogu da oslušnem tvoje udisaje i izdisaje, ali i oni ubrzo iščezavaju. Kako i ne bi, kada smo i mi sami prestali da postojimo negde oko 31. decembra, mada,...
Bio si Jedina osoba Koja je uspela da učini Da preko ponosa gazim Ne jednom Već hiljadu i jedan put Ja Večito gorda Večito svoja i prkosna Da padnem na kolena I cela ih izgulim Čekajući tebe tako svaki put Da mi pijan pustiš pesmu iz kafane Kažeš da sam tvoja I da me voliš A znam da lažeš I da...