"Kreativna sinergija" je program intenzivnih kurseva kreativnog pisanja namenjen piscima, blogerima, novinarima, scenaristima i svima koji se profesionalno ili iz hobija bave pisanjem i žele da ojačaju svoj kreativni potencijal, kao i onima bez iskustva, ali sa snažnom motivacijom da ovladaju veštinom pismenog izražavanja. Kursevi...
Rekao si da je sve mnogo lepše, dok ljudi ne znaju. Ne mogu nam ukrasti ono što imamo. Sve one mostove koje smo pretrčali, tako da nam srca zaigraju. Svi oni poljupci u Japanu, o kojima niko nije pisao. Svi oni pogledi, koje niko nije...
Stvar sa strahovima je što uvek završiš i uvek se dogodi onako kako si se plašio da hoće(š). Iskrivi ti vreme i mesto čista halucinacija u kojoj sebi obećaš a zatim ispuniš neuspeh. Fatalan ishod koji samo ti vidiš poteza koje nisi napravio sprečavaš merama koje nisi preduzeo sve to iz skrovišta izvan kog nisi kročio. Kukavički tražeći zaobilazne puteve svojoj savesti jer znaš...
Tako je lako biti žena, a ne biti ništa od onoga, što ženom smatraju. Jer ti nisi proporcija očnih kapaka. Ni sinhronizovani, trzaji trepavica. U tebi ništa ne teče, u ispravnom smeru. Jer dovoljno pravo postojiš, da vazduh nepravilno struji, kroz tvoje nozdrve. Toliko čulno, da udišeš i izdišeš tonove. Ni tvoji prsti, nisu konopci, koje će neko da veže. Već...
Doktor Robert Džekson je i tog jutra, kao i svakog prethodnog, došao na vreme. Ipak, proverio bi na svom džepnom časovniku, pa odmahnuo glavom, kao da je prebacivao sebi što nije došao i koji minut ranije. Učtivo bi se javio kolegama u prolazu i nastavio...
Malo mi hrabrosti nedostaje da te vratim u moje snove. Znaš da meni nikada nije loše išla magija. Prstohvat mašte i mjesečina, recept je da me u onoj sobi zamisliš kako sjedim u onom šarenom svilenom ogrtaču na rubu kuhinjskog stola i kako ti govorim,...
u istoj smo večeri plesali na pješačkom kod Vječne, pjevali narodnjake na Ajfelovom mostu, pa ćutali čitav put do stana. na kraju se posvađali pred ulaznim vratima oko toga da li sam zatvorio jebeni prozor ili nisam. galamili smo nasred sobe nervozno hodali u krug kao da se razvodimo, komšije lupale u plafon a mi im horski jebali mater pa onda...
„Sve u životu treba prihvatiti za normalno“ – rekao je moj izabrani lekar, a onda mi produžio lažno bolovanje za još 2 nedelje, i podsetio me na sutrašnje okupljanje u birtiji povodom proslave njegovog razvoda braka. Sa druge strane, moja žena je kao najbolji radnik...
Praznik je, dan neradan, tjeram se da se izvučem ispod deke i da malo prošetam. Navlačim jaknu i patike, silazim stepenicama, srećem nepoznata lica i klimnem glavom u znak pozdrava. Godinama živim u toj zgradi, ali komšiluk, skoro pa mi je potpuno nepoznat. Poznajem samo...
Tih je dana mladi, zaneseni ulični hodač, pisac, istraživač, naučnik, sve u svemu doktor anksioznosti i sanjarenja Mančmelov (kako su ga svi zvali), vreme provodio po barovima, ulicama i klupama Zemuna. Bio je opsednut smrću, jer je i sam osećao da je za njega život...