Puštam bradu na mom su licu ljudi prečesto prepoznali snove brinuć da ih ne ostvarim. Puštam brk da svoju istinsku sreću sakrijem od kandži svijeta. Puštam bradu za lijek za shvaćanje za metaforu. Puštam kosu. Ovih dana u vlasima nosim svaku ljubavnu misao jer nemam u koga da ih položim. Puštam stvari. Izbacio sam televizor male nepotrebne stvari i odjeću od koje...
Zaboraviću pola četri I mrve hleba na tvom krevetu, Kasni ili rani snedvič; Zaboraviću; Bataljon nezaustavnih osmeha Poput ludih vojnika Jurnulih na zemlju već osvojenu. Zimu što ne prolazi I kad je na svom koncu, Tu izostalu jesen snegom pokorenu; Zaboraviću; Neugasive boje tvoje dnevne sobe, Tvoje - hajde da spavamo, molim te. Moje - gladna sam. Spavala sam...
Možda prestanem da pišem. Nakon noći, u kojoj ćeš mi izrecitovati, sve moje reči. Koje su se uglavile na razne papire, čekajući da ih ti iščitaš. Možda se jednom uselim, u onaj stan, u starom delu grada. Sa malenom francuskom terasom. Dovoljno velikom, da na nju stanemo ti i ja, i knjiga moje poezije. Otvorenom, taman toliko, da nam se sagoreli...
Najkraće pesme u životu pisala sam tebi, Ne zato što sam imala malo šta šta da kažem, Ni zato što neke reči neizrečene imaju veću vrednost. Možda sam želela da ti u obliku stiha sletim na rame i ćutim. Možda sam želela da otihujem reči zapečaćene u staroj lipi. Da...
Boli me čežnja kada me noć ogrne svojim velom kao čipkom udovice kojoj su ubili voljenog na noć svadbe. Ispričala bih ti ljubav u zagrljaj stihovima i notama pjesme Ayrılık glasom Selde Bağcan. I kako stojim pred tobom shrvana od čežnje dok se oko nas ljudi...
Pospana uvek u nekim čekanjima Odsutna i zagledana u vatru što pucketa U ovoj hladnoj noći, tražim odgovore koji ne dolaze I dok vatra plamti hladno mi je više Iz misli se izvija most i ljudi su na njemu Grle se i dogovaraju Gde idu, kako izgleda lako čovek biti I gle, ljubav na mostu razgovor nemirnim čini U njoj...
Ne možeš da spavaš, Jela si dinje, A ti ih polivaš medom, I ljuspe bacaš pticama, Da ne ogladne čekajući jutro. Mrsiš kosu i gužvaš deke, Ne voliš duga ulična svetla, Želiš da ti pričam bajke, U kojima su zla samo delo sete, Kao naivno i malo bolesno dete. Glava ti se utisnula u jastuk, Pod...
Bolnica. Jedna od mnogih, istih. Belih. Zelenih. Mračnih. Večito tužnih. I dva pacijenta. Starija. U belo - plavim bolničkim pidžamama, skoro jednako izanđalim kao sto su zidovi ustanove. Idu ruku pod ruku. "Ne brini ništa, ja te vodim. Veruj mi, soba za rendgen je tamo. Samo...
Budiš se. Gledaš dan kroz tri otvorena prozora. Sunčano je. Ljudi mirišu na govna i cveće. Otvaraš ormar, Ima svega, sem volje da se obučeš. Radije bi išao go. Ili barem nem. Zanosiš se da ti je teško. Misliš da ne može Gore. I onda vidiš znoj budne noći. Podočnjake, crne, jako crne. Ustaješ da mu...
