Ako pustiš tko će pokupljati tvoje ostatke? Tvoje neodsanjane riječi dječačke obraze scene i aktove? Hoće li uopće itko znati zašto? Jednom, kad se pustiš tko će pripremiti sprovod obrisati prašinu sa gitare zabosti olovku u duboko papirnato nebo tvoje bilježnice? Kome će ostati riječi i hoće li uz njih preživljavati ili u njih brisati ruke? Ako pustiš reći će...
Ti bi i noćas slušao jazz. A ja bih slušala tebe. Dok ćutiš. I kada se nasmeješ. Onako lagano i toplo. I nikada se ne bih zasitila, upoznavanja tebe. Tok skrivenog i neočiglednog. Iznova i iznova bih se radovala, što umem da ti izmamim, taj čarobni osmeh. I nikada mi ne bi dosadilo, da te gledam. Dok ćutiš, i...
Mirišem kožu. Tražim tragove one pomrčine, mrko nebo i sene, koje se obično kače za nju. Tražim sumrake, pocepano cveće i nežne mirise zemlje posle kiše. Trljam kožu. Želim mahovinu pod prstima, želim ono veliko drveće od kojeg ti se vrti u glavi dok ga gledaš,...
ljeto je bilo tih dana u Sarajevu i ja sam u tvojim očima prvi put za sve ove godine vidio svoju starost. tvoje su mi ruke sve mi je tvoje bilo blisko više nego vlastita koža. rekla si volim te te ljetne večeri na našem omiljenom mjestu rekla si volim te tiho kao drhtaj lišća na topoli iznad...
Htela bih da presečem Budem sigurna u ono što kažem I presudim: Da, najlepši je dok spava Onda kada nije ni svestan u kom je položaju Kako mu stoje ruke Koju grimasu pravi Nije svestan da ga posmatram Da planiram da ga probudim Sa kafom u ruci. Definitivno bih želela da presečem I kažem mu da...
gade mi se ruke tih govornika opominjem korenje u sebi a tako su mi dosadili ti govornici prisutna sam tek da im oslušnem ruke dosadilo mi je njihovo sporo trajanje trula mahovina i ugašena vatra koja pucketa tek da ne zažmuri zauvek i sva ta naprsla pleća od praznih zagrljaja u inat vetrovima gade mi se ruke i svi ti dimnjaci puni vetrova i...
Početak. Slučajni susret. Kišni dan. Novembar. Prepun mali kafe. Dvoje stranaca slučajno spojeni. Sedeli su jedno naspram drugog. Ćutali. Delili tu neprijatnu tišinu. Devojka je prva progovorila. „Zdravo.“ „Zdravo. Moje ime je...
Moja je baba čuvala plastične kese K'o da u kesama može da se ponese Kilo tuge k'o šećera kilo I da se vrati tamo kom je pripadalo. Moja je baba čuvala stvari I njeni kredenac stari Okopnio nikad nije - Deda nije nikad ni saznao Koliko ima sakrivene rakije. Moja je Vida sva svoja...
Okrenuti leđima, zarobljeni smo u filteru kroz koji pokušavamo da dođemo do dovoljno vazduha. Mrzovoljno preko ramena pogledamo jedno u drugo. Dane većinom provedemo gledajući u kartonski plafon iznad nas. Noćima ti se, po navici u snu, približim. Ujutro se vraćamo emocijama. Ti si ljut...
Već neko vreme sve me boli. Kragna košulje grize me za vrat pantalone mi se urezuju oko struka sve što pijem - pije mene sve što jedem - jede mene sve što uzmem nosi tegove na sebi ili ja to tako vidim ili ja to tako zamislim kako je svaki predmet, osećanje svaka reč upućena meni oštrica...