U autobus 37 prema Trgu ušao je, naizgled prostodušan sredovečni čovek nosio je torbe i nekakav naivni, glupi osmeh pun entuzijazma poput onog koji nose brucoši na svojim svežim, lepim licima kad pomisle da su fakultet, Beograd i ljudi samo njih čekali. Pridošlica iz unutrašnjosti zemlje tražio je, poput milion ljudi ovog grada priliku, šansu i mogućnost. Tražio...
Prostirem vreme niz ulicu Cara Lazara prišla joj iz pravca Senja. Već na nagibu nadvožnjaka slutim šta bih mogla sve da osetim. Opipavam davne prelome, preispitujem ih pogledima kojima ujedno i merim da li se išta promenilo. S leve je autobuska stanica. Jednako stara kao...
Jutros se sva svetlost, rasula po tebi. Koncentrisana u oštre, zrake sunca. Koji su se lagano i blještavo, igrali po tvojoj koži. Kroz kosu, preko ramena, do ključne kosti. Na ona dva bezobrazna mladeža. Što menjaju položaj, sa svakim udisajem i izdisajem. Zgužvana posteljina, je ispunjena brazdama tvog tela. Celo jutro, se oblikovalo po tebi. Lenjo i sanjivo. I vazduh se istim intezitetom, šunja kroz zavese. Ništa nije...
Čuješ li da nebo plače? Čuješ li da kiša govori? Vidiš li u mraku lik koji ne dolazi? Vidiš li da ne vidiš? Osećaš li daljinu koju si stvorio? Osećaš li da korak nestaje? Znaš li gde si pogrešio? Znaš li kuda si krenuo? Menjaš li prazninu za pokušaje? Menjaš li buduće za sećanje? Poklanjaš...
Ne pokazuj, molim te, zenico moga oka, svoje dubine. Uništiće, crne ptice, one rugalice, tvoje najlepše leptire. Ne pokazujte, trepavice moje, gde se krije sreća. U kom uglu se sastaju, sićušne kapi koje liče na perle. Ne dozvoli suzo, da te prevare, oni što liče na...
Koliko će da prođe godina U čežnji koju mi tvoja čeljust stvara I guši me miris strasti Koji kroz tvoje pore izlazi I golica me po kulikulama Koliko vremena je potrebno Da te iz sebe protjeram Da ozdravim Da te se ne sjećam Zar je ovako težak put ostavljanja Tebe i uspomena Pa me boli i...
Jedan se semafor, u jednome malom gradu pokvario. Nesrećna žena, bolovala je od Parkinsona, pregazio ju je auto. Psu što su ga sva deca u kraju volela creva su prosuli na pod. Jedan se ciganin uplašio. Jedana lepotica je zaboravila karmin kod kuće. Ptice su samo letele. Debeli Rus koji je okupirao sve pivnice Blizu...
Ako ti noćas, oktobar ukrade sve snove. I jesenje sunce, zamagli sve iluzije. Ako sutra zaboraviš, da sanjaš. I probudiš se, kao svaki čovek, kojeg su ubedili, da je suludo verovati. Oni, kojima je suludo verovao. Ako sutra zaboraviš, da budeš iskren. I ne bude ti važno, šta drugi osećaju i misle. Ako se sutra probudiš, i ne osetiš da si budan. Ako...
Dala bi mi jedan poljubac, onako ovlaš, sa vrata, dok izuva cipele. Jedan osmeh. I jedno “hej ti”. Prislonio bih šaku uz njenu zadnjicu, dok zaključavam vrata, i blago stisnuo. Uvek bi se nasmejala. Mislim kako mi nikad neće dosaditi taj mali ritual koji pravimo...
9. Prethodna poglavlja su bila samo uvod. Uvod u šok. Tragediju. Košmar. Preživljavanje. Samoću. Uvod u unutrašnju borbu do mračnih dubina. Uvod u momenat kada shvatiš da iracionalno i nepredvidivo jeste stvarno i egzistira svuda oko nas, lebdi u jezi oko spomenika, parkova, starih zgrada i vreba da...