Neko ume da te voli Pristao na vreme koje nema, Na dva stola udaljenosti I par gutljaja iz daleka podeljena; Neko ume da te voli Do pola pet, katkad i sedam Dok dosadno drugde gledaš Čemu si do jutra predan. Neko ume da te ćuti I pod pićem i pod nedostajanjem; Da nikad naglas ne...
Ni visoko, ni nisko. Tek toliko da se dohvati. Ni vruće, ni hladno. Tek da ugasi žeđ. Ni širina, ni tesnac. Slobodno. Po mojoj meri. Po tvojoj meri. Taman, što bi se reklo. Ni desno, ni levo. Već hod po ivici. S obe noge na zemlji i rukama u vazduhu. Ni brzo, ni sporo. U ritmu koji se...
Miris cimeta i pečenih jabuka U ranu jesen Susrete poslije kojih Danima budeš opijen Zanesen Sanjiva, lijena jutra Kad samo odmahnem rukom i kažem: „Ma misliću o tome sutra“ Nostalgiju i tužne priče Jer mi nekako sve Baš pomalo sve Na nas dvoje liče Stvari koje se ne govore Već ih u duši samo Krišom slutim Ljude sa kojima Satima, danima Mogu...
Volela bih da znam kako si prvi put nekog grlio. Da li su tvoji prsti isto ovako golicali nečiji vrat i tražili nemoguće stvari. Neke ljubavi su kao ona šećerna vuna. Zalepe ti se za pogled, zube i prste. Od njih ne možeš da se opereš....
U njihovoj se ulici dugo nije pročuo sočniji trač za torokuše što po tri sata piju kafe u smiraj dana i one stidljive što kao šute a čim ostanu same hvataju se telefona i raspodjele mahalskih informacija. Samo se o tome pričalo. Kada bi neka...
Napolju dan samo što nije počeo. Svet je za par sati spremniji Od mene. Jutro polako ustaje iz kreveta I tegli se Dok ja ležim sasvim mirno I maštam o mirisu jedne kose Tačno pored sebe. Kapci bi želeli Da ostanu otvoreni. Disanje bi se umirilo posle nekog vremena Dopustio bih joj da spava duže Sve dok...
Naše je prećutno zbogom svet proširilo: Jedan je grad podeljen tad Na tvoje i moje ulice. Kasnije, Kada smo prestali da branimo (ipak tuđe) teritorije, ulice,kafane...
Skrivam se u slikama Salvador Dali-a sa pisaćom mašinom i vječito otvorenim prozorima. Misliš da je pametno slati mi anđele špijune? Pernati sanjari ostavljaju tragove po mom jastuku, po hartijama ja uvijek znam da si bila tu. Ako odem ugasi stolnu lampu nad mojim knjigama i pobrini se da je ona repača u kojoj sam kuhao kafu sate pred zoru pomjerena...
Kiša je potopila grad. Srkhana grana se bacila na kola. Postala su samo olupina na 4 točka. Mnogi ljudi dozvole Da njihov život postane to isto. Olupina. Komad gvožđa bez funkcije. Tmurna nedelja je prisnija od obične Jer su ljudi zavučeni u svojim jazbinama. Tmurna nedelja je stvorena za blues. Buddy Guy opušta kao kiša...