Ona je otvorena cesta i pasoš zgužvan pečatima. Gitara bez žica na zadnjem sjedištu, Kocka leda u njedrima Plaža, galeb na vjetru i Azurna obala. Ona je oblak što priguši sunce I sunce je, i nebo i smijeh u daljini. Ona je adrenalin u komorama, Ona je papučica gasa Oštra krivina i armiran...
- Dobar ti je onaj citat o vratima, da zatvorena nisu isto što i zaključana. Ja svoja odškrinem povremeno, provjetrim, podsjetim se zašto su zatvorena, zamandalim, i tako. - Ali koji je smisao vrata ako nikad niko ne zaviri i ne uđe unutra? - Vrata nisu problem,...
Sad sam daleko. Negdje na nekom otoku, tamo gdje ima puno maslina, vina i voća. Tamo gdje smokve krase nježne i široke daljine. Znam da ću sutra u pet ujutro ustati i otići po slatke krofne i peciva. Usput ću sresti nekog slučajnog prolaznika, možda...
-Šta je za tebe kuća? -Kuća? -Da. Kuća. -Je l’ ovo opet neka tvoja igrarija sa mojim mozgom od ranog jutra? -Radim neko privatno istraživanje. -Pa si našla mene da istražuješ? -Malo. -Kuća je valjda tamo gde živš. -Samo to? -I gde klopaš, spavaš, obučen si kao kreten...
Potraži me u proleće Kad sve se budi; Jedina spavaću ja; Lako je krvariti o svetu Kad znaš da ta krv neće izliti o tebi. Teško je tražiti sreću među osmesima, Lako je o sreći, po nešto, uz osmeh ubiti. Potraži me u proleće Kad svet stasa u rasplamsalu se decu; Gore sam stvari...
Gde ćemo, kad nam se svet raspadne? I sve iluzije, kroz oblake propadnu. Kad nam magiju, rastresu iz fikcije. I ostave ogoljene. Gde ćemo, ako ni sada, ne znamo gde smo? Hoćemo tamo gde jesmo, ili tu gde trebamo? Da krenemo, a da se ne pomerimo. Zaglavljeni. Između sebe i njih. Da menjamo planetu, kad nam ova otešnja. Za neku veću. Manju od...
„Kad mi prođe frka kidnapovat ću te u Južnu Ameriku!“ „U Mehiko?“ „Si, u Mehiko!“ ...
Setim te se kada mi dobace na ulici neki od onih nepristojnih i zakonom zabranjenih komentara koji ponekad prijaju. Setim te se kada mi se kosa umrsi posle kise i jos jače miriše na parfem i ljubav. Setim te se kada započnem predavanje rečenicom "Važno je imati valjanu reč". Setim te se kada...
Da uđem u ovo stablo kroz oštre napukline kore i kao sok kroz žile da doprem do pupoljaka koji će se razviti s proleća Dugo je trajala zima Gore neću biti čovek nego dašak koji će osluškivati vasionu koji će upravljati zvezdama koji će meriti puls između studeni i mira treptati prema žuboru moje krvi prema...
Ručni sat kaže pola sedam. Pa dobro, dogovor je bio oko šest, ovo je sasvim okej. Izlazim na kej kod hotela Jugoslavija i zastajem na sekund da uživam u pogledu. - Gde si? - pita me Milena pomalo nervozno. - Evo me kod Jugoslavije. Stižem za...