Ti praviš ljude od snova. Sanjaš njihova imena, dodaš im boje. Stvoriš oči pune ljubavi, doneseš cvijeće u rukama i zagrliš. Jako i beskrajno. Onako kako grle djeca, bezuslovno i čvrsto. Ponekad ne pustiš da odu tako daleko, držiš sve te ruke i misliš da...
Jedan od mojih profesora mi je rekao da ću uspjeti tek kada smirim tu buntovnu djevojčicu u sebi. Šta znači uspjeti? Djevojčica u meni ne zna za tu riječ, a ova osoba koja zna da se našminka i fino obuče – ne zna za muziku. Baš...
Želim jastuke. Ove velike i bele, meke i pune perja koje bi se razletelo na sve strane kada bi se udarali njima. Na tim jastucima bismo spavali, šaputali im sve ono što nećemo još uvek na glas da izgovorimo jedno drugom. Pravili bismo uglove, od...
Jeste li čitali priču o nama? Jeste li čitali priču o nama? Čudni par koji živi u pustinji negdje na granici Meksika. Mislim da još niko nikada nije objasnio ljubav. I u pokušaju da to budem ja napravila sam ljubav od blata, obojila ga voštanim bojama...
Danas je jedan momak od dvadeset i osam godina dobio sina. Prvenca. Drugi momak, od trideset i dve godine, treću ćerku. Danas je mladić iz centra Beograda napisao svoju prvu ljubavnu pesmu I posvetio je. Jedan momak iz Futoga, U Vojvodini, je svojoj curi rekao da je voli. A jedna mlada studentkinja Je jutros U autobusu broj 27, Baš...
Naše odrične celine cure po dovratku. Prerano je. Ne želim da se oči zgrče, prsti postanu hiperaktivni. Sa terase vidim komšijski prozor i u njemu odraz. Refleksiju premotanih filmova, prelistanih romana, progutanih čizburgera. Kad pevaš ustaljeni red reči, zvučiš originalnije od poslednjeg remek dela postmoderne....
Jovana je mlada fotografkinja Srbije koja sebe s pravom smatra stanovnikom sveta. Osvaja osmehom i skromnošću prem da za sobom, iako mlada, nosi niz priznanja. Navodi kako joj je želja da svojom fotografijom prenese ljudima njen pogled na svet - što i uspeva. U svom ličnom, afirmisanom, stilu...
Probudim se i ponedeljak je i na televiziji pričaju o prolećnom umoru. Promenim kanal. Dovoljno je toga i bez televizije. Lakše bi mi bilo da se sad pokrijem preko glave i ostanem tako do sledećeg proleća. (Nema veze što je i sad proleće). Ali nemam tu...
Kada god krenem Da posmatram ljude Vidim opšti haos prisutno nezadovoljstvo Isključene mozgove Usađene stavove Površno razmišljanje I ostajem nem. Nervoza preuzima vođstvo Baca živce Svuda po svetu nikad neću uspeti da ih ponovo sakupim Trošim se na gluposti Uvek samo na gluposti Pogađa me Svaki jebeni detalj Ljudske maloumnosti. Gledam ih puze u hordama Crpe svoj život poput večnih robova Pognute glave. Više nisu osetljivi na bičevanje Crna...
govorila si mi kako se pesma može napisati o bilo čemu što je iskreno i lepo uz osmeh koji je ispisao bezbroj stihova ovde nije ovde, ponekad zato što crvena kosa i razmahane ruke ne prkose prostoru i nameštaju kraj mene i sekund nije sekund, često zato što vreme sa tobom teče poput reke mirno i svojim tokom, može se...