Evo ne znam kako smo stigle do tačke da jedna drugu hrabrimo na mesindžeru u nedelju popodne. To se, valjda, danas zove život. Ja njoj pišem: Biće sve dobro. Ona meni piše: Biće sve kako treba. I tako jedna drugu bodrimo. U stvari, same sebe podižemo. Tako se...
Rada Janjušić rođena je 11. aprila 1970. godine u Zenici. Majka je dvoje djece i živi i radi u Doboju. U slobodno vrijeme piše poeziju za najmlađu publiku – onu najljepšu, ali i najzahtjevniju. Do sada je objavila četiri zbirke poezije. Svojim stihovima uljepšava djetinjstvo...
Večeras u 20.00 časova u velikoj sali Doma omladine, održaće se projekcija filma "Po suncu hoda" mladog scenariste i reditelja Stefana Krasića. Film snimljen u Nišu u produkciji „Akademije umetnosti Beograd” i „Prinčevih Patrona”, prati priču o Ljubiši koji je prinuđen da čuva majku neko vreme. On ne uspeva...
Pomirila sam se sa tim Sasvim Da je biti star uteha za jadne Da je biti star nepodnošljivo i Nepristojno I da sve što više nije plodno (a ženom zove se) Izbrisati treba po kratkom postupku Gade mi se naborana leđa, ruke i čela Napunjene pelene 70 godina kasnije Spori hod i miris Odbačenog, nevoljenog...
Stojim ispred vrata nekog picnutog kluba, lik iz obezbeđenja me opipava. Mislim o suncu, dugo ga nema. Gledam neke noge u štiklicama što prođoše. Sija, ali ne baš kao sunce. Okej, ovo verovatno prelazi tu neku granicu između pretresa i seksualnog uznemiravanja. Ali dobro. Šta je petak...
Svežu se nekad Svi dani U jedan I Ne može Da kaže Da traži spas; Smije se na glas I tiho Jeca, A Mjesec U oblaku Mračan je i mlad. Razvežu mu se sati Po grudima Nekada I Kucaju Sa pticima I svakakvim čudima; Po ljudima Se oči Razliju, I Zvijerima, A zvjezdano nebo Nad glavom se klati - Čas ovde ili Dva tu, Ništa ne stoji Ni u snu. Autor: Mladen Đurić Fotografija: favim.com ...
U magli ništa nije crno Osim naših naočara. Depresija je trend. Epidemija iluzije stvarnosti, Jeftino rezervisana. Nerealni snovi, Toliko preuveličani da je kul Kada u maglu sipaš crno. Ti si isti Ali buni te difrakcija Iako si u vakumu. Na dnu kante udahneš boje, Ispuniš pluća Slatkoćom nesavršenstva, Popiješ sopstvene batine. Kao nov. Autorka: Petra Vidaković Cvetković Fotografija: favim.com ...
Vremenom zaboraviš ko si. Nesvesno postaneš nešto drugo. Počneš da veruješ da je to život i da to tako mora. Drugi te ubede da si nešto drugo, neprimetno. Prvo si u školi đak, pripadnik neke grupe, tj. Razreda. Posle ti kažu da si za nešto talentovan....
Zastanem nasred ulice, duboko udahnem, zadržim dah i uronim u sebe. Ovlaš dotaknem dno, uplašim se da neću moći nazad, hitam ka površini dok je još vidim. U plićaku je toplo, sigurno, a tu su i ljudi. Pažljivo ih posmatram. Pitam se ima li više onih...
1. grad je zenica uplašene životinje raširena smehom lovokradica mesecima su loša predskazanja nagrizala tišinu u onemeloj sobi glasine začinjene osiromašenim uranijumom curele kroz šum ekrana sada glasine ubijaju iza ovih podrumskih zidova grad krvari metal i beton skupljen u hrpe gradivnih imenica udaljenim nekrofilnim očima ostavlja snimke i fotografije svoje samrti 2. ko si ti zašto mi dolaziš sa gorko-slatkim ukusom detinjstva i mirisom generacije ko...