Kako sneg danima sve više i više pada, raste i moj nemir životinje zarobljene u kavezu. Kao da će se pahuljice toliko naslagati i zatrpati mi prozor na dvanaestom spratu. Zapravo, da budem iskren, pišem. Otkrivam brutalnu istinitost Hemingvejeve maksime: Prva verzija bilo čega je sranje. Ipak,...
„Kako ide?“ – upitao me je. „Magično“ – odgovorila sam nasmejano. Pogledao me je, malo podigao obrvu i rekao – „Magično!? Šta je tebi ovde magično?“ „Kako to mislite „Šta“? Pa zar ne vidite? Oko nas je“ – raširila sam ruke u vazduhu pokušavajući da objasnim. „Ne razumem“ –...
Rekla je da joj je muka od tog posla više. Da joj bude muka od same pomisli da ujutru kad se probudi, mora opet da se obuče, očešlja, obuje i ode da radi. Da joj je muka od toga što je niko ne poštuje i...
Tu negde, sa 23, zaključujem da ljudi malo u šta veruju danas. Ajde što ne veruju u tebe, Deda Mraze, to mi je pretužno, mada sam se, pravo da ti kažem, i navikla. Tebi takvi ni ne trebaju. Nego, zamisli, oni ni u ljubav ne...
Moja sestra je odlučila da se uda za sina vlasnika luna parka. Musavog i razrokog klinca, za pola glave nižeg od nje. Iz ljubavi na prvi pogled, nakon što smo potrošile poslednji žeton na autićima na sudaranje. ''Kad se udam, biću šefica luna parka. Voziću...
U meni se ruše ledeni vrhovi planina I more divlja i juriša na zidove svetionika I pustinja sam od koje vjetar zlo stvara I prašuma koja skriva divlje zvijeri Odbjegli sam zatvorenik Alkatraza Skriven na brodu sa blagom I uplašeni sveštenik Okovan u hramu grijeha Ptica sam slabašnog srca i ranjenih krila I brzonoga...
Gde nestaje sve kraj crvenog hrama starijeg od Boga. Iz sna u novi pogrešan ukus na poljupcu ikone Brada do neba Miris smrti Tečnog života Na parčetu papira majka ti igračku besno slama tek sad pušta suzu. Poljupcem u čelo, mirisom greške i boje tamnog tebi ispred crkve u bezbojnoj šumi besno ostavljam. Sve nestaje u slatkom ukusu krvavog iz usne...
Znaš, svi mi imamo repove. Neki su glatki, neki imaju bodlje, a neki su toliko očvrsli, da podsećaju na „materijal“ sličan zubima. Te repove skrivamo pantalonama i haljinama. Nekad njihovi krajevi samo onako malo izviruju iz džepova. Nekad te krajeve otkrijemo bliskim ljudima. Ali samo nekad....
Male mjehuraste kalote plutale su mutnom površinom. Vodeni metak pogodi jednu od njih i ona se raspukne, dok se druge usplahireno odmaknu dalje uz preplitanje koncentričnih drhtaja. Automobil protutnji, zagrabi kotačem vodu i promijeni oblik lokve. Val blatne vode vine se uvis i rasprostre po...
Slušaš, posmatraš, osećaš, doživljavaš, proživljavaš. I onda suza. Ona tiha, najtiša. Ona bez razloga, što krije nebrojeno razloga. Skrivena, upijena, sačuvana u obrazu. Topla, dovoljno da zgreje; čista, dovoljno da isceli; živa, dovoljno da probudi. I znaš, kao nekada- kosturi ti ne mogu ništa. Kada si ih se ono uplašio? Nije važno. Kosturi ti ne mogu ništa. Zašto si strah tragično doživljavao? Nije važno. Kosturi ti ne...