Budimo razumni umni ni u kom slučaju zatucani tucani ni u kom slučaju iskorišćeni korišćeni ni u kom slučaju namazani mazani malterom strahova jedva koračamo noseći naše drugo telo naše drugo lice naše drugo naše...
Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
Ponekad mislim kako svi učestvujemo u velikoj nagradnoj igri „Zaljubi se i ne budi patetičan“. Svi gledamo u bubanj i čekamo da izvuku naš broj. – Ja tebi pošaljem stiker sa plazmom da te volim, ti meni Nivein stiker da me grliš i mi se...
U ovom svetu buke i galame, kada se stihovi smatraju retkim prestižom ili ludošću, postoje oni koji nastoje da budu osobeni. Čak i ovaj uvod zvuči otrcano, kao uvod u neki staromodni crtani film, zastarelu bajku. Ali ima ih. Ima nas. Kao usamljeni oblaci koji često krase...
Crna ovca ove nedelje je Borislav Boro Maljenović – profesor engleskog jezika i književnosti koji živi i radi u Doboju. Kada nije u učionici, Boro vješto balansira između uloga oca, supruga i crtača stripa, što nije nimalo lak posao. Imali smo priliku da razgovaramo sa...
Ne izlazim na površinu, moja kalvarija hladna je i oštra poput dijamanta, ali uživam u pričama onih koje odvlačim u dubinu planetarnog jezgra. Plešem u baštama tanatosa i mirišem na hrizantemu. Iako nisam ovladala osnovama čula mirisa, svoju pretpostavku prepuštam vašim iskusnim nozdrvama. Pisane su...
Kad nečije prisustvo postane teret I vazduh se u napetost pretvori, Kad srca zaćute, Uzalud se govori. Kad riječi proguta tišina I jaz postane veći, Kad srca zaćute, Uzalud priča o minuloj sreći. Kad nema dovoljno velikih ruku da obujme ambis između nas, Kad srca zaćute, tad ne postoji spas. I da li tada, zbog rastanka, treba čovjek...
Moju porodicu uništila je jedna žena, i jedan čovek, moj otac. Ja sam dete bez zaštite. Razumem šta znači sigurnost, ali je nikada nisam osetio. Niti ću, ostaće mi zauvek nedostižna, kao boje za slepca. Sve što imam od tog ideala je ideja, ali ideje ne...
kada bi moglo, sve bih i opet, ali drukčije. jednom oprljen, celio bih, ne ljubio. nenačet ognjem požuda i strasti pevušio bezazlenu pesmu ljubavi. sami i ničiji, oznojeni pod noćnim nebom, treptimo, zvezdo, čisti kao prvi sneg. Autor: Nemanja Korać Fotografija: favim.com ...
Ne pitaj opet šta mi je. I ne teraj me Da objašnjavam. Znam, prečesto izgubljena u magli misli još uvek čvrsto stojim na podlozi koja će se urušiti ako joj pogledam u oči. S nemilosrdnom presom na grudima kada god zakoračim u svoje maglovite tišine ne vidim ali osećam, kako mi ostaci nekih davnih, ukroćenih želja paraju...