Kada dodje sa posla moj brat jede, popije svoju drugu kafu tog dana, uputi slomljen pogled ka ulaznim vratima svoje kuće i ode u krevet. Krevet mu je neudoban ali ne jer ga žulja tvrd dušek već zato što je nekada imao snove za koje misli da ne znam kada mi kaže da batalim pisanje pesama i nadjem neki...
- Znaš, jednom mi je neko napisao dvije zbirke pjesama. Umislio je lik ljubav. - Zašto ja za to ne znam? Uvijek sve saznam prekasno… Pričaj mi o tome. - Pa sad… Ne bih ti ni ispričala da mu danas nisam vidjela rođaku. Živio je u istom...
Nema tog inata, ega ni ponosa Koji bi zamjenio iti gram ove spokojne praznine u meni. Stalno ju pipkam i promatram, Sumnjičavo preispitujem iz svih uglova...
Već dugo te nema. Ponekad se čini kao da je prošla čitava večnost, a ponekad kao da je bilo juče. Vreme je varljivo. Veliki deo našeg života niz je slika. Prolaze kao gradovi uz autoput. No, ponekad nas neki trenutak iznenadi i znamo da je taj...
Odlaziš? Samo požuri, hladno je da te ispraćam. Mnogi su mi otišli već. Iz stana, ulice, grada, države. Iz misli, pogleda, osmeha, srca. Iz života. Neki su otišli prerano, pre nego što su uspeli da saznaju da znam da češkam i budem ozbiljna. Neki su...
Dragi Deda Mraze, Svake godine kada pišem novogodišnji tekst za decu nadam se da ću bar jednog mališana koji bude pogledao predstavu, a kome je onaj zli stariji brat rekao da ne postojiš, vratiti veru u tebe. I zato ti se zahvaljujem. I tebi i svojim...
U prekrasnoj bašti neke rustične kafane, sjedili su dvojica poznanika i pričali o slobodi. Bilo je to prijatno ljetnje predvečerje koje sluti noć bogatu bučnim razgovorima i šarenim ženskim haljinama. Negdje iz daljine čuo se osokoljen muški zvižduk, tako primjeren ljetnim večerima da je podrazumijevan više...
Moje kolege Ljudi sa moga posla Često se svađaju Urlaju Ili ne razgovaraju. Ljudi sa moga posla Mogu da budu veliki pravoslavci i da poste Dok im se ne omakne Ili pričaju viceve o Svetom Nikoli i Svetoj Petki Kao, Nikola je bio skeledžija i on je Petku, znate već, u čamcu Da bi je...
Ma znaš šta? Nije ovaj Novak nimalo naivan! Zamisli, juče mi je tu pričao o nekim devojkama, na primer, o toj jednoj Maši, iz vrtića, koja je, kako kaže, bila preslatka: imala je riđu kosu, plave oči i pege. Ko lutka, kaže. A ja sam...
Vozimo se. Zapravo, Nebooki nas vozi, a ja kroz šoferku piljim u nebo. Mislim da se taj deo auta zovu šoferka. Ja ga zovem prozor. Uvek je prozor ono kroz šta možeš da vidiš nebo. Mrak i zvezde se prepliću sa saobraćajnim znacima i retkim svetlima automobila koji klize...