Spasoje Joskimović rođen je 1988. godine u Majdanpeku. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Spasojevi pesnički počeci su priča o tome kako se talenat, upornost i rad, dobro raspoređeni i uz dovoljno entuzijazma, na posletu višestruko isplate. Nakon više od deset finala konkursa...
Izbegavam ljude i jutra, jer se umaram dok ih gledam, kako se muče, kako trče, u sud, autobus, na šalter, u bolnicu. Kada se probudim u podne ili kasnije, ćale mi govori: - nastavi da spavaš, sine, slobodno, dan je gotov. Sve obaveze rešavaju se do podneva. - To je sranje, pomislim, i lenjo odlazim u kupatilo, na tenane perem kosu, pišam, ili...
Prošle su tek dvije godine suhe gorčine, noćnog nemira i pljuvanja u vjetar. I dalje sam ona ista frustrirana lakovjerna budala, željna nedostižnih osjećaja i praznih obećanja. Svaku večer sjedim na onu našu slamnatu stolicu, buljeći u prodorno ništavilo i paleći cigaretu za cigaretom, razmišljam...
Martin jede burek. Masnim prstićima dodiruje očeve ruke. – Tata, jedi i ti. – Hoću. Jedi ti prvo. Koliko mali treba da budeš da misliš da je osmina bureka dovoljna za tebe i tatu? Martin je, očigledno, dovoljno mali. Ima tako, 3-4 godinice. Mršavko je. Jakna se klati na...
Dva’es’peta me je bolela koliko nisu a koliko trebalo je da su godine prošle. Potukle su se naizgled sve najednom u toj jednoj; strmoglavljene niz mene ponele su se kao da mi je kojekakva šesnaesta - tupa a sila, upitna bez odgovora, puna sebe a...
Ušao sam U dim cigareta i miris samoće. Sjeo sam za stol i dugo Vrtio među prstima Upaljač Na kojem je ugraviran jedan datum I par inicijala. I par stotina godina vremena. Ušao sam I poželio da nikada ne izađem. Poželio da za tim stolom Sa čašama koje sam praznio I pepeljarama koje sam punio Dočekam svoju vječnost. Sam. Pomislim...
Ne volim rane pozive. Loše deluju na probavni trakt. Još kada se neko sa druge strane nakašlje, onako značajno, pred početak priče, odmah znaš da je sranje u najavi. Rani pozivi su horor. Telefon mu dođe kao smrtonosno oružje dokonih budala koje su...
Hodamo kroz noć Bosih stopala Po oštroj ivici samurajske sablje Ideš iza mene I nazireš mi obrise struka i kukova Zaboravljaš da je ispod nas provalija U koju mogu da te gurnem Dovoljno je samo da se na peti okrenem I prstom ti nos dodirnem I da nesretnim slučajem nestaneš Da te mrak pojede Zato ostani...
Gledam u munjevito nebo. Osluškujem udarce kako odjekuju negde u daljini i mislim na tebe. Sećam se onih noći provedenih s tobom, ležeci na toplom betonu, gledajući u zvezde. Satima smo gledale u avione kako prolaze i zamišljale kako se baš u tom trenutku nalazimo u...
Želim da me ponovo ljubiš. Onako, bez ustručavanja. Sa šakama na mom licu, vratu, leđima, grudima. Da znam da smo jedno, bar na momenat. Da znam da nije poslednji. Da ćeš me ljubiti i za minut, i za sat, i za dan, i za mesec. Da znam da želiš da...