Имате жир, шипак, чеп од бачве, мачку-спремни сте за традиционалну српску свадбу

23. septembra 2013.

Пролећна млада и јесењско прасе никада не ваљају управо следећи ову изреку у Србији се устоличују календарски оквири  у вези са ступањем у брачну заједницу. Тако се усталио обичај да у Србији већина свадби буде заказано за јесен, наиме, тада се летина подигне, прође сенокос. Обично се свадбе заказују у четвртак или недељу, како би се избегли дани поста и субота, за коју се верује да је дан мртвих.

 

У етнолошко-антроплошким студијама обичаји се класификују на оне календарсkе, породичне, те оне који се везују уз одређене послове. Управо свадбени спадају у ред породичних обичаја, упознајмо се са оним необичним, а не тако познатим.

svadba

Иако данас устаљена бела венчаница постаје обичај тек од 1840, те венчања краљице Викторије и принца Алберта. До тада неретко је венчана хаљина била црне боје, што је одавало утисак елеганције. У Србији су се девојке одевале у свечану ношњу, а тек од почетка деветнаестог века надолазећа мода са Запада традиционалну ношњу замењује венчаницом, оне прве  биле су црне боје.

 

Но, пре но што дође до облачења венчанице, требало је девојку испросити. Занимљива је етимолошка позадина глагола ИСПРОСИТИ, наиме, онај који је нежења је просац, аналогно просјаку, алудира се на његово сиромаштво духа, док не задобије љубав девојке.

 

На дан када момак креће у прошевину обичај је био да му мајка да једну изокренуту чарапу, како би тако и девојци коју проси изокренуо памет. Даље, мајка баци мачку на момка, ако се мачка ухвати за младића, тако ће себи девојка чврсто везати за њега, те прихватити  понуду за брак.

 

И при изласку из куће на дан венчања младенце не заобилазе магијски ритуали. Како би се напакостило невести, како не би рађала, стављале су јој се затворене маказе пред кућни праг. С друге стране, да би младожења био јалов, постављали су се затворени катанци с обеју страна пута којим треба да крене.

 

Пре ступања у брак, на путу од старе ка новој кући, симболу заштите, у поворци, младенци, посебно невеста, најизложенији су дејствима нечистих сила, демона. Отуд настају обичаји у вези са амајлијама које постају саставни део младине спреме, те одеће. Са девојачке спреме ваљало је да виси  огледало, како би се демони који поворку пресретну уплашили своје ружноће. У Војводини се невести око струка стављао свитак очевог доњег рубља, како би се спречила јаловост. По доласку са венчања млада је морала да испије чашу вина, те чашу баци о под, ако се чаша не разбије, по веровању, родиће се женско дете као прво у браку. У појединим крајевима младини родитељи нису присуствовали венчању, долазили би у посету тек након неколико дана, и то, ако се претходно испоставило да девојка није чедана,  добијали би венац црвених парика око врата, као израз њихове срамоте.  Као значајан део невестине спреме издваја се вео, односно, невестињски венац. Сачињен је од смиља, амајлија у облику крста, паунових пера, реса од коњског репа, те перлица које својим звецкањем плаше демоне. Улога венца, те и вела јесте вишеструка, прво, он издваја по изгледу невесту од осталих сватова, а друго, врши своју улогу у оквиру магијског ритуала. Наиме, он штити невесту од дејства злих сила, демонских погледа, а у стара времена његов изглед одавао је и невестин друштвени статус, а чињеница да је њиме невеста покривена говори и о њеном потчињеном положају. Њиме је млада заштићена од погледа других мушкараца, те само младожења и има право да га скине са лица своје супруге. У пределу Бољевца, те Левача интересантна је сама младина одећа, односно, пропратни елементи, атрибути плодности, брачне среће. Тако би ваљало да младенци носе одећу без чворова, како би се избегле препреке брачној срећи. Да би деца била имућна, у току црквеног обреда венчања млада под језиком мора да држи сребрењак. Како би деца била румена ваља држати јабуку у недрима или шипак иза уха. Уколико се жели мушко дете млада у току обреда за појасом мора да има заденут чеп од бачве, орах или жир.

svadba1

Невеста носи и црвену јабуку, у коју су забодени дукати, а коју дан пре венчања припрема у својој кући у друштву неудатих девојака. По изласку из цркве са венчања ту јабуку млада баца преко главе, а момак који је ухвати следећи ће да се ожени.

У пределу Романије невести су другарице у ишчекивању младожењине поворке око струка везивале црвени конац, када би зачуле звукове који наговештавају приближавање поворке, другарице би почињале да цепкају црвени конац, а циљ ритуала је обезбеђивање што безболнијег порођаја невести.

 

Још један обичај, савременији, али распрострањен, везује се за излазак младенаца из цркве, наиме, тада се они посипају пиринчем. Зашто? Веровало се да додиривање младенаца доноси срећу, па се бацање пиринча успоставило као компромисно решење, преко зрнаца које бацају сви посредно додирују младенце. Такође, у југоисточној Србији девојка која жели да буде наредна која ће се удати, у цркви треба да замоли невесту да је ухвати за нос.

 

При изласку са венчања кум у вис баца ситан новац, а циљ је обезбеђивање плодности младом пару. У току венчанаог обреда млада стоји младожењи са леве стране. Веровало се да је то данак временима у којима је младожењи морала да буде слободна десна рука како би се одбранио од насртаја других младића и неуспелих просаца. При венчању младенци стављају бурме на домали прст, верује се да је реч о обичају наслеђеном из Грчке, када се веровало да се управо у том прсту налази жила која води директно до срца.

 

Но, пре него што се церемонија самог венчања спроведе младенци пролазе кроз спиритуално најосетљивији део обреда. Сватови у свадбеној колони треба у што већој мери да праве буку, пуцају, певају, како би на тај начин уплашили демоне, зле силе које вребају млади пар.  Напустивши родитељски дом млада ритуално раскида са њима, тако се и не сме у свадбеној поворци окренути јер то значи да ће се кући ускоро вратити као удовица или одбегла девојка. Нешто суптилније тумачење младиног окретања ка родитељском дому у том поступку види наговештај да ће долазећи пород личити на младину фамилију.

 

По доласку у своју нову кућу, млада пролази својеврсни обред иницијације. Прво ће свекрва невести да пружи сито испуњено житарицама. Житарице се у облику крста бацају изнад главе, док сито ваља пребацити преко крова куће. Уколико се сито врати, то значи да ће се и млада вратити у девојачку кућу, но, у том случају магијско решење је- згазити сито.  Најистакнутија симболика је симболика кућног прага. Верује се да се за праг везују духови предака. Тако млада мора да га прескочи, никако да на њега стане, како не би увредила духове породице у коју улази. Ради избегавања деловања хтонских сила, младожења младу преноси преко прага, она удара што јаче у шток врата, чиме се хтонско плаши. У пределу Романије на прагу стоји бокал са водом, који млада треба да обори. Понегде при уласку у нови дом млада треба да прескочи праг, али провлачећи се кроз скуте младожењи. По уласку у свој нови дом, невеста је дужна да испуни још неколицину обредних игара. У чачанском крају девер и младожења након венчања младу одводе до храстовог бурета и потапају је у воду, колико мехурића, толико деце и дужа брачна срећа. Остаци матријархата видљиви су управо у доминатној улози свекрве, фигуре која симболизује нови дом у који се улази. Прешавши преко прага невеста од свекрве прима мед, како би јој живот био сладак, али и прут или чак узде, како би била покорна. Потом са свекрвом три пута обилази око огњишта, данас шпорета и отвара шерпе, како би била добра домаћица.

 

Незаобилазно је и НАКОНЧЕ, мушко дете које млада подиже пред младожењином кућом. Подиже га три пута у правцу Сунца, извора енергије, како би се наставио живот у новој породици.

 

На крају поменимо обичај куповине младе. У једном раздобљу живота Србије усталила се вредност од двадест и пет гроша као вредност невесте, 1846 Александар Карађорђевић укида тај обичај образлажући га као обичај који руђи достојанство човека.

Толико, изоставили смо мит о каменим сватовима, обарање јабуке, још мноштво обичаја свима нам познатих, али о њима другом приликом.

 

Ауторка: Адријана Карјновић

Фотографије: badnjak.com, politikin-zabavnik.rs, just-eat.no